уторак, 21. мај 2024, 21:40
Човек и камен: Рајкова пећина
Камен је најлепши дар природе. Има задату форму и увек се лепо осећамо када је камен око нас. Човек се са каменом рађа, живи, умире и поново рађа пркосећи времену непомирљивом знаку пролазности.
Пећина је била човеку први дом. Ту се сакрио од кише, снега а и сунца. У њима се више дружио, почео да разговара. У пећини је, сматра се, направио и први цртеж, исказао прву емоцију.
Рајкова пећина је богата накитом, лепа (ако мене питате све су лепе) у којој можете видети безброј сталагмита, сталактита, стубова, завеса, траперија. Сви облици су у хармонији, настали у мраку и непрекидној борби воде и камена где нема победника а ни побеђеног.
Занимљива је и легенда о Рајку по коме је и пећина добила име. Био је хајдук који је отимао благо од народа и наводно га овде сакрио. Мало је вероватно да ћемо га наћи али вреди видети, доживети пећински накит, благо Рајкове пећине.
Чућемо и легенду спелеологије Раденка Лазаревића који је ову пећину детаљно проучавао, проширио постојећа сазнања и у значајној мери допринео да се припреми за посету. Веровали или не и у десетој деценији, како каже "његовог кратког живота" завршава нову књигу како истраживати и чувати пећине.
.jpg "Ања ђорђевић и Борис Миљковић (Сања Милић / Сања Милић)")
Коментари