Читај ми!

Роде су се вратиле – време је да видимо да ли су све ту

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије спроводи осми Међународни попис белих рода који се обавља сваке десете године. Попис се спроводи у два круга, први је почео и траје до 31. маја, други ће почети 17. јуна. Грађанима је упућен позив да учествују у пребројавању рода и да на тај начин допринесу ширењу знања о белим родама, њиховим гнездима и младунцима.

Гост Јутарњег програма, Уроша Стојиљковића из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије наводи да је попис важан какао бисмо знали које просторе насељавају роде, њихову бројност, стање гнезда и број младунаца.

„Кад поредимо податке из претходних година или податке на међународном нивоу, можемо да извучемо доста занимљивих закључака. На пример, негде шездесетих-седамдесетих година беле роде су почеле да смештају своја гнезда на бандере, на стубове далековода, и на школе. У суштини на све објекте које су људи направили. То раније није био толико случај, дакле можемо да извучемо неки закључак да су ове птице прилагодљиве“, објашњава Стојиљковић.

Поред тога, уколико се зна да су гнезда данас претежно на далеководима, могу се предузети адекватне мере заштите, с обзиром на то да велики број белих рода страда од струјног удара. Пошто су њихова гнезда доста тешка и масивна, када има доста влаге често долази до струјног удара или пожара.

Популација рода у Србији је генерално стабилна, показују подаци. Бројност се процењује на око 1.200-1.400 парова. У неким европским земљама популација белих рода је знатно опала, додаје Стојиљковић. На пример у Данској крајем 19. века било је око четири хиљаде парова, а после 100 година остало је само 20 парова белих рода на територији целе Данске. Зато су предузете одређене мере заштите и популација се опоравила, не само у Данској, већ и у појединим околним земљама.

Зашто се не враћају роде

Узрок за опадање популације рода је пре свега људски фактор, истиче гост Јутарњег програма.

„Роде су некако везале свој живот за људе. Нестанак погодних станишта, оне се хране на некаквим отвореним, влажним стаништима, преоравање ливада, исушивање мочвара, претерана загађеност водених токова, прекомерна употреба пестицида у пољопривреди јер роде се хране инсектима. Нестанак одговарајуће хране, па се оне све више хране на депонијама, где проналазе храну у којој има и лекова, термички обрађене хране и тако даље“, истиче Стојиљковић.

Готово 80 одсто популације рода у Србији се налази на територији Војводине, углавном Банат, Бачка, Потисије, Потамише итд. Има их и јужније, на Сави, Дунаву, Јужној Морави, Тимоу, мада их има и на Пештеру, има их и западно, има их и на неким већим висинама, на пример, на Пештеру и Власини.

Роде имају свој ГПС

Роде су с помоћу свог унутрашњег инстинкта враћају увек на исто гнездо. Некад га промене из неког разлога, евентуалног пада старог гнезда или промене услова у околини, али опет направе негде у близини, објашњава Драгиша Петровић, члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије из Чачка.

„Али у принципу се враћају увек на једно гнездо. То је онај њихов урођени инстинкт и тај ГПС који их одведе до Африке, 12.000 километара, и врати их поново на исто место где су били прошле године. Мислим, то су нека чуда природе које наука објашњава и покушава још увек да схвати“, истиче Петровић.

Како да се укључите у попис рода

Беле роде су птице које су лако уочљиве. Није потребан двоглед како би се препознале или пребројали младунци, зато Друштво за проучавање птица Србије позива грађане да се укључе у акцију пописа.

„У ту сврху смо ми израдили једну апликацију за мобилни телефон да бисмо сакупили квалитетне, тачне податке са тачним координатама. Та мобилна апликација се може преузети преко нашег сајта pticesrbije.rs. За оне који не користе технологију, постоји и један формулар који се такође попуњава и на основу тога ми сазнајемо где се тачно налази гнездо, у каквом је стању, колико има младунаца, да ли су ту само родитељи итд“, наводи Урош Стојиљковић.

Уколико неко има било какву недоумицу, увек може да контактира Друштво за проучавање птица у Новом Саду, било мејлом или да телефонира координаторима пописа.

Организатор овог Међународног пописа је Организација Bird Life у Немачкој и сви подаци на крају и другог круга пописа, који почиње 17. јуна и трајеће до јула биће достављене у ову базу.

недеља, 02. јун 2024.
27° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије