Сутра прекид топлог ваздуха са севера Африке, каква нас зима очекује

Топао ваздух преплавио је Балкан, па је већ одложена летња гардероба поново актуелна. Колико ће лето на крају октобра потрајати и да ли нам зато следи оштра зима, питања су за начелника прогнозе Хидрометеоролошког завода Слободана Совиља. 

И док су на западу Европе снажна облачност, киша и јак ветар, наш регион окупан је сунцем, а температура је летња. Београд би данас са 29 степени могао бити најтоплији град на континенту. Да ли ће бити оборен и датумски рекорд?

Прогнозирана максимална температура у Београду је 29 степени, међутим, не би било изненађење да у појединим деловима околине или у западној и централној Србији буде са максималном температуром и од 30 степени. Чиме би локално били оборени рекорди максимума температуре. За подручје Београда историјски максимум забележен је 1923. године, када је забележен 31 степен. 

Овакво време условила је снажна млазна струја која изнад нашег региона има југозападни смер и са севера Африке доноси топао ваздух. Колико дуго ће се таква расподела баричког притиска очувати?

Доток топлог ваздуха са севера Африке биће прекинут већ сутра у току дана услед приближавања једне ослабљене фронталне зоне из Средње Европе која ће донети краткотрајну слабу кишу северу Србије. Иако ова фронтална зона није много изражена, она ће условити пад температуре за пет до седам степени. Тако да од среде па до краја месеца максимална температура у Србији биће од 20 до 24 степена. 

Михољско лето је окаснило, али је свакако добродошло, а посебно у светлу енергетске кризе. Која је уобичајена температура, односно колико је данас топлије од просека?

Може се рећи да ће максималне температуре бити више и за десетак степени у већини крајева наше земље. Ове године имамо два дана са максималном температуром преко 25 степени, а 2019. забележено је чак 15 летњих дана, то је рекордна година по броју летњих дана током октобра.

Да ли је очекивано да после овако топлог периода и дугог сушног лета, зима буде оштра? Са коликом тачношћу је могуће, посматрајући позиције преовлађујућих система над Атлантиком, направити прогнозу за зимску сезону?

Током ове зиме продори влажног ваздуха са Атлантика требало би да буду чешћи преко Пиринејског полуострва и западног Средоземља ка северу Италије, области Алпа и Западног Балкана, док би сушни услови владали у западној, централној и северној Европи. У Србији чешће снежне падавине очекујемо у другом делу зиме када ови продори буду дубљи и израженији. 

Ледених таласе не би требало да буде много, с обзиром да је прогнозирана средња зимска температура ваздуха од један до пет степени што је за степен више од вишедеценијског просека. РХМЗ прогнозира да ће бити од седам до 20 ледених дана на нивоу целе сезоне и од 40 до 65 мразних дана. Ово би значило да би ова зима ипак била мало хладнија од претходне, с обзиром да је на нашем подручју прошле године забележено од један до седам ледених дана

Због климатских промена време је све чешће ван шаблона, одступа од календара, а то је свако изазов за прављење дугорочних прогноза.