Време екстремно, али уобичајено

Недељко Тодоровић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да се не може говорити да се клима знатно променила, јер је потребно да прође много векова да би се то регистровало.

"Годинама и деценијама уназад догађају се промене у метеоролошком смислу, значи временске епизоде које искачу и праве одређене екстреме. Онда тај екстрем забрињава и скреће пажњу и сматра се да је то климатска промена, а у ствари није", објаснио је Тодоровић. 

Западну Европу је погодио други топлотни талас у месец дана, температурни рекорди су достигнути у многим местима, а Тодоровић каже да метеоролошке службе Француске и Британије нису подигле метео-аларм на највиши ниво, да то јесте екстремни догађај али не толико да би било неко алармантно упозорење.

"Догађају се, нормално, епизоде топлог времена. Последњи период веома топлог времена био је 2003. године у том истом региону", додао је Тодоровић.

Истиче да је већи део Европе погодио тај талас, да је за Шпанију то уобичајено, али да, што се иде северније, такви топлотни таласи су ређи и догађају се једном у седам, осам, десет или 15 година и да је то забележено и у ранијим деценијама.

Истиче да су топлотни таласи уобичајени, као и зими таласи хладног времена.

"Код нас, такође, постоји периодична појава топлих лета, као што је било 2017, 2015, 2012. године, али било је и двадесетих и тридесетих година прошлог столећа", рекао је Тодоровић.

Указао је да је било екстремних температура и преко 40 степени уназад стотинак и више година. "То јесте редак догађај, зато се зове екстреман, али није неуобичајен", додао је Тодоровић.

"Суштинских промена у клими нема"

Навео је да је стручна научна заједница подељена поводом тога да ли је човек узрочник свега тога.

Подаци кажу да се просечна температура од почетка индустријализације повећала, али да се тиме повезује индустријализација са емисијом угљен-диоксида.

"Али, када погледате податке о концентрацији угљен-диоксида уназад хиљаде година она је некада била и виша него сада", додао је Тодоровић.

"Пошто су низови метеоролошких мерења релативно кратки 100, 200, 300 година у свету, код нас неких 130 година, подаци нису довољни да би се уочио основни тренд промене климе, зато се раде посредне реконструкције", објаснио је Тодоровић.

Тврди да када се погледа уназад неколико хиљада година, суштинских промена нема.

"Није само метеоролошки податак да ли је то температура, количина падавина или неки други метеоролошки податак, него је у питању амбијент и евентуалне последице промене тих метеоролошких фактора који чине склоп те климе", рекао је Тодоровић.

У Србији уобичајено лето – топли и сушни период пред нама

За разлику од западне Европе, Србија има једно уобичајено лето – мај је био хладнији, јун је био топлији, а јул је мало топлији од просека.

"Најзначајније карактеристике су то што немамо екстремно високе температуре. Само 2. јула у Нишу је измерено 37,3 степена, а у Београду још нисмо достигли температуру 35 степени. Можда буде данас и сутра", рекао је Тодоровић.

Указао је и да би требало да тако остане, а да нам долази освежење у недељу вече на понедељак, као и да би тада могла да буде нека непогода са јаким пљуском, евентуално градом и краткотрајним олујним ветром.

"Наредне седмице биће мање топло, са максималним температурама који степен испод 30 или око 30 степени", рекао је Тодоровић.

Додаје да је веома спарно, да то спречава хлађање организма и да даје утисак веће топлоте него што је права температура.

Говорећи о томе какво нас време очекује у августу, Тодоровић каже да ће се наставити овај тип времена.

"Без екстремно високих температура, значи температуре око или мало изнад просека, то је углавном око тридесет степени, плус минус два-три степена. Пре неких десетак дана смо ушли у један сушни период који ће се наставити вероватно цео август, ако изузмемо понеку епизоду", закључио је Тодоровић.