Тензије у Јужној Америци, Венецуела и Бразил опкољавају "земљу пуну вода"

Бразилске оружане снаге, које су прогласиле високи степен борбене готовости, кренуле су ка граници са Гвајаном, недуго пошто је венецуелански председник Николас Мадуро упутио своје оклопне јединице ка тој држави, тврдећи да више од половине територије те државе, у ствари, припада Венецуели.

Узбуна у Бразилу уследила је пошто су објављени снимци кретања венецуеланских снага ка источној граници, што је протумачено као јасна намера Каракаса да упадне у провинцију Есекуибо – некадашњу британску колонију око које се већ читав век воде озбиљни спорови.

Нови талас тензија избио је пошто је венецуелански парламент заказао необавезујући референдум о статусу те територије, који би, теоретски омогућио анексију Есекуиба и давање држављанства тамошњем становништву.

Најаву референдума пратило је озбиљно кретање оклопних возила ка источној граници Венецуеле, што је изазвало забринутост у Бразилу, који је на овај потез Каракаса одговорио прераспоређивањем својих снага и позивима на преговоре.

"Бразилска влада непрестано прати развој ситуације и верује да ће обе државе схватити да само конструктивним билатералним дијалогом, или међународном арбитражом, могу решити вековне разлике око овог региона", саопштило је бразилско министарство спољних послова.

"Земља пуна вода", како у преводу гласи име ове покрајине, било је у прошлости у два наврата предмет арбитража – први пут крајем 19. века када је Венецуела, позивајући се на Монроову доктрину, затражила да се међународно тело изјасни о овом питању. Суд у Паризу је територију доделио тадашњој Британској Гвајани, што је Каракас одбацио тврдећи да је Лондон утицао на одлуку трибунала.

Есекуиба се пред Међународним судом правде нашла недуго пошто је Гијана 1966. године прогласила независност, али је Каракас и ту одлуку одбацио предлажући директан договор са Владом Гијане.

"Тензије су дигнуте на ниво који је без преседана у историји", тврди министар спољних послова Гвајане Роберт Персо, оптужујући Мадурову владу да је нови талас агресивних мера покренуо пошто су у приобалном делу ове државе откривене "огромне залихе сирове нафте".

Нетом откривене залихе нафте процењују се богатијим од оних којима располажу Кувајт и Уједињени Арапски Емирати, па су власти у Џорџтауну затражиле да "нека држава" отвори војну базу како би заштитиле налазишта.

Недуго затим, посету Гвајани најавиле су две делегације Пентагона, чији се долазак очекује почетком наредне седмице. Концесије за истраживање нових налазишта додељене су америчком "Ексону" и норвешком "Екинору".

Мадуро је после ових потеза власти у Гвајани оптужио Америку да покушава да присвоји природне ресурсе и милитаризује читав регион.

"Искористићемо све опције за одбрану земље. Све опције", рекао је потпредседник Гвајане Барат Жагдео.

На све опције рачуна и Мадуро, чији је парламент за недељу заказао референдум, као и низ пробних гласања на којем ће се о ставовима о статусу Есекуибе изјаснити и венецуелански средњошколци.

Ова гласања изазвала су праву панику у Џорџтауну, чији су званичници оптужили Венецуелу да издавањем личних докумената покушава да присвоји овај део територије.