Читај ми!

Носач дронова "Шахид Махдави" плови ка новом сукобу у Персијском заливу

Иран гради носач дронова, тврде амерички извори позивајући се на анализе фотографија реконструкције трговачког брода на доковима Бандар Абаса. Готово истовремено, Американци и Израелци увежбавају нападе на иранске циљеве. Серија израелских напада на аеродром у Дамаску.

Носач дронова "Шахид Махдави" плови ка новом сукобу у Персијском заливу Носач дронова "Шахид Махдави" плови ка новом сукобу у Персијском заливу

Радници бродоградилишта Бандар Абас постављају полетно-слетну писту на палубу некадашњег брода за превоз контејнера, чиме је почела последња фаза претварања овог пловила у платформу за лансирање иранских беспилотних летелица.

На тај начин, Иран се придружио Турској која је, после америчке одлуке да блокира испоруку борбених авиона Ф-35, одлучила да носач авиона и највећи ратни брод у историји морнарице ове државе – "Анадолу" брзо препакује у носач дронова, што је изазвало готово паничну реакцију Атине.

Турски и ирански дронови постали су изузетно популарни после серије успешних акција током рата у Украјини, па су две државе одлучиле да развију верзије које би могле да буду лансиране са бродова.

Нови ирански брод назван је "Шахид Махдави", по припаднику Револуционарне гарде, који је 1987. године погинуо у сукобу са Американцима. Према иранској верзији догађаја, Махдави је био мучен пре него што је умро у америчком заробљеништву. Дан на који је погинуо, 8. октобар, касније, проглашен је Даном ратне морнарице Револуционарне гарде.

Брод назван по Надеру Махдавију ће, када буде окончана модернизација, моћи да носи борбене хеликоптере и дронове, док су по ободима палубе већ постављени противавионски топови.

"Шахид Махдави" је дуг 240 метара, односно једнако као и турски "Анадолу" или јапански носачи авиона "Изумо" и "Кага".

Истовремено, "Шахид Махдави" ће бити 48. носач авиона на свету, од којих се 20 налази у наоружању америчке ратне морнарице. Најновији, кинески "Фуџијан" поринут је средином прошле године.

Увежбавање напада на Иран

Критична фаза модернизације највећег иранског ратног брода временски се подударила са новим маневрима америчких и израелских борбених авионакоји су током протекле седмице увежбавали "нападе на циљеве дубоко у непријатељској територији".

Овај опис израелски званичници су у неколико наврата користили избегавајући да директно означе Иран као могући циљ вежби. Од почетка године израелски авиони су у неколико наврата увежбавали нападе на циљеве повезиване са иранским нуклеарним програмом, укључујући и серију маневара током којих су летелице Ф-35 накратко улетале у ирански ваздушни простор.

Иранци нису ни потврдили ни демантовали тај извештај, али су готово истовремено почели велике маневре беспилотних летелица, током којих је за 48 часова испробано више од 150 дронова.

Истовремено са наводним упадом израелских авиона у ирански ваздушни простор, Тел Авив је у Црвеном мору увежбавао нападе на циљеве у Ирану и нападе на бродове те државе. Током тих вежби, израелске подморнице пратиле су ирански бродови "Бехшад", "Јамаран" и носач хеликоптера "Хингам". "Бехшад" је регистрован као теретно пловило, али низ обавештајних агенција, укључујући и Мосад, тврде да је реч о шпијунском броду.

"Бехшад" је упловио у Црвено море недуго пошто је у акцији израелских командоса у априлу прошле године онеспособљен његов претходник, "Савиз".

Напади на иранске циљеве у Сирији

Американци и Израелци већ месецима покушавају да зауздају ирански утицај у Сирији, сматрајући да присуство инструктора Револуционарне гарде и допремање све модернијег оружја у ту државу представља највећу опасност по интересе Тел Авива.

У израелском ракетном нападу на аеродром у Дамаску, почетком седмице, убијена су два припадника сиријске војске, али су стварна мета, како наводе извори у Тел Авиву, била складишта компоненти за пројектиле, који се до престонице Сирије допремају авионима из Ирана.

Израелски пројектили су, током протеклих месеци, експлодирали и на писти аеродрома у Алепу, а једном неколико тренутака пре него што је планирано слетање иранског транспортног авиона "антонов" Ан-74. Ирански "антонов" је успео да слети на један од аеродрома у Дамаску, али тек пошто су писту оштетили израелски пројектили.

Ови и неколико претходних напада показали су да израелске снаге немају претерану жељу да се сукобљавају са снагама Башира ел Асада, већ пре свега да неутралишу утицај Ирана у тој држави.

Готово истовремено, медији у Тел Авиву објавили су да су израелске власти обећале Асаду да неће бомбардовати његове трупе све док не буду ометале ракетне ударе на пошиљке модерног оружја, које од почетка лета Иран покушава да достави савезницима у Сирији.

Руски утицај, једначина са више непознатих

Израелски медији су, позивајући се на обавештајне изворе, објавили да је и Русија од Ирана затражила да повуче инструкторе Револуционарне гарде из делова Сирије, који су се претходних месеци нашли на мети напада Израела.

Конкретно, тражи се повлачење Иранаца из неколико база у провинцији Хама, посебно око војних инсталација у којима се налазе противваздушни системи Асадових снага и остало наоружање допремљено из Русије. Иранци су ове информације одбацили као злонамерне и лажне.

Власти у Ирану је додатно забринула чињеница да су Руси из Сирије повукли неколико од укупно 24 батерије система С-300, чиме је Израелцима отворена могућност да без претеране бриге гађају циљеве у Сирији и Либану.

Руски пројектили су, судећи према сателитским снимцима, махом повучени са положаја око града Масјаф, који је последњих година постао центар за производњу и дистрибуцију пројектила Хезболаху и осталим шиитским милицијама у региону. Одмах након одласка Руса, бомбардован је подземни комплекс у околини тог града.

То је био први озбиљан напад на тај комплекс у претходне две године, односно од тренутка када је ка израелским авионима лансиран противавионски пројектил, што је Тел Авив протумачио као "могућу промену руског става због израелске подршке Украјини".

Израелске оружане снаге, које ретко објављују информације о оваквим догађајима, навеле су да је ракета испаљена након што је авион испустио пројектиле, те да ниједног тренутка није представљао стварну опасност по пилота и летелицу, већ да се највероватније радило о упозорењу.

среда, 01. мај 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво