Како је рат у Украјини обликовао политику ЕУ у 2022.

Прошла 2022. била је година прекретница за европу, рат у Украјини, криза, највиша инфлација у последњих 40 година.

"Према речима Михаела Рота, председника спољнополитичког одбора Бундестага 24. фебруар је пробудио Европу из спољнополитичког сна и безбедност је преко ноћи постао свепрожимајућа тема. У одоносима са Украјинoм Европа настоји да помогне да сузбије нападе Русије у политичком, економском, финансијском, војном смислу као и у збрињавању избеглица", истиче Милош Петровић са Института за међународну политику и привреду.

Јединствени одговор – до тих речи држи Брисел, иако су солирања, попут мађарског, приметна. Ембарго је био први одговор, девет пакета санкоција у намери да Kремљ казни изолацијом, а за себе обезбеди енергетску независност.

Хелена Иванов из Друштва Хенри Џексон сматра да уколико инфлаторна криза и криза са енергентима буде наставила да ескалира на начин на који се то тренутно дешава, а се у Европи могу очекивати протести и масовне демонстрације као и штрајкови.

Безбедносно, док чланице наоружавају Украјину, заједно одговарају "стратешким компасом" - акционим планом о европској одбрани, који предвиђа да би до 2025. године требало да буде спремна заједничка интервентна јединица од 5.000, у прво време, највише немачких војника. Из Берлина стиже и иницијатива за "европски небески штит" – обједињени систем противваздухопловне одбране у коме је Француска одбила да учествује.

И то није једини изазов за француско-немачку осовину Уније. Препрека за Берлин и Париз била је и цена гаса и одлука Немачке да помогне привреди и грађанима са триста милијарди евра.

Макронова водећа улога и Шолцов коперникански обрт

Током француског предсрдавања ЕУ, Емануел Макрон је избио као главна личност Уније који комуницира са Москвом, Вашингтоном и Кијевом, док је са друге стране тек изабрани Олаф Шолц у првим месецима своје владе морао да направи "коперникански обрт" у својој источној политици, указује Милош Петровић.

Геополтички одговор уније читао се у политици према земљама тзв. источног партнерства.

Према речима Петровића, званично препознавање Украјине, Молдавије и условно Грузије и њихово премештање у политику проширења заправо је обојило геополитиком читаву политику проширења. "То са једна стране представља опасност или извор забринутости за Западни Балкан али с друге стране то значи и могућност јер имамо у виду да су све претходне рунде источноевропских проширења биле геополитички обојене", додаје Петровић.

Исту геополитичку поруку имао је и први Самит Европске политичке заједнице. На иницијативу Париза у Прагу су се окупиле 44 земље, уз земље чланице и претенденти и такозвано окружење. Мада се Берлин у порукама региону, држао старе стазе, обликоване новим околностима – спољна и безбедносна усклађеност су приоритет.

То што су се лидери Западног Балкана и ЕУ састали у Тирани, први пут у неком од градова региона, са највиших места у Бриселу квалификовано је као историјски догађај.

Почетак 2023. историјски је за Хрватску- постала је део Шенгена, испратила куну и поздравила евро. Шведска није у еврозони, уз Финску је на путу ка НАТО-у, а у наредних шест месеци је председавајућа Унији. И њене приоритете ће, према речима шведског премијера, обликовати рат у Украјини - безбедност, јединство, енергетска транзиција.