Шта избори за амерички Конгрес значе за Украјину, а шта за Србију 

Стеван Недељковић наводи да председник САД Џо Бајден покушава да мобилише демократске бираче који су демотивисани да изађу на изборе на пола мандата. 

Ако, готово по правилу, грађани на међуизборима казне администрацију актуелног председника, тиме што владајућа странка губи већину у Конгресу, зашто се ови избори на пола мандата квалификују као прекретница. Да ли они заиста одређују будућност америчке демократије као што то тврди председник Бајден?

- Не знам изборни циклус у протеклих 20 година да нису означени као прекретница, као историјски. Оно што покушава председник Бајден да уради је да мобилише демократске бираче који су демотивисани да изађу на изборе на пола мандата, то је његов циљ.

Ово нису избори који могу да се означе као историјски зато што извршна власт остаје иста, чак и да преузму и Представнички дом и Сенат републиканци то ће понешто успорити деловање председника Бајдена и његове администрације, али са друге стране у домену спољне политике, па чак и код унутрашњих питања председник Бајден може кроз извршне уредбе да доноси важне одлуке, оцењује Недељковић.

Анкете показују да Американце највише занима вртоглава инфлација цене намирница и горива. И ту је, према истраживањима, већина наклоњена републиканцима. Да ли демократе трку могу да учине неизвеснијом, макар за Сенат, порукама да је демократија угрожена? Против политичког насиља и за право на абортус, летос суспендовано одлуком Врховног суда?

- Мени се чини да су демократе лошије таргетирале кључне теме и својих бирача, али још важније неопредељних и независних и у томе лежи на неки начин тајна могућег успеха који ће републиканци остварити на овим изборима.

Републиканци су се усредсредили на оно што је кључно сваком бирачу Сједињених Америчких Држава, а то је економија. Поред тога, бавили су се питањима миграција, бавили су се и питањима насиља на улицама, а то су суштински животне теме.

Чини ми се да су демократе отишле превише на идентитетска питања, на културна питања, а то је нешто што просечан бирач у САД не разуме најбоље. Отуда, радничка класа прелази већински, поготву из хиспано популације, да гласа за републиканце, наводи Недељковић.

Шта за агенду Бајденове администрације заиста значи републикански Конгрес? 

- Можда је реч колапс претерана, али свакако председник Бајден неће бити у ситуацији да спроведе све оно што је наумио, што је обећао и све што је говорио у кампањи 2020. године. Он је и до сада имао проблеме, јер демократе нису монолитно тело, поготово у Сенату, па је Бајден имао огромне проблеме са сенаторима из Западне Вирџиније и из Аризоне, који припадају том демократском корпусу.

Сада, са готово извесним преузимањем Представничког дома од стране републиканца и нешто мањим шансама, оне се крећу око 54, 55 одсто за Сенат, Бајдену ће бити готово онемогућено да спроведе своју агенду до краја. Није то изненађујуће, ако погледамо хладноратовски период у седам од осам циклуса она партија из које долази актуелни председник губила је те изборе, тако да ово значи сумрак агенде Џозефа Бајдена.

Шта републикански Конгрес значи за остатак света, за формулисање спољне политике? 

- Спољнополитичке теме у САД, макар када је реч о овим изборима, нису ни у 20 топ приоритета републиканаца. Оно што смо имали изворе је да су помало и популистички републиканци изјављивали како би требало исконтролисати новац који одлази у Украјину, подстимо то је огроман новац, то је до сада око 19 милијарди долара.

Међутим, могу да тврдим да ће се политика САД какву смо до сада имали наставити и наредних година, за све време трајања кризе. Зато што је и за америчко друштво потребан на неки начин спољашњи непријатељ било да је то Русија или Кина, јер то омогућава већу кохезију у унутрашењм телу САД.

Како би се то односило на нас, да ли се и ту наставља политика или су нешто боље перспективе? 

- Чини ми се да, ако републиканци преузму Представнички дом или још више ако преузму Сенат да су за нас нешто боље перспективе. Треба бити отворен и рећи да ни досада нисмо имали страшне притиске из САД, чини ми се ни приближно какве смо имали из појединих чланица ЕУ. У том погледу, делује да је наша амбасада у САД солидно добро позиционирано и код једне и код друге партије, али нешто боље код републиканаца и у том погледу, мислим да Србија може са републиканском победом да добије још једну карту у рукама, једну богами снажну карту.

Очекује се да у данима после међиузбора Доналд Трамп означи своју кандидатуру. Какве су шансе могућих ривала? 

- У овом тренутку, оптимизам свакако јесте на страни републиканске партије и наравно Доналда Трампа који је увек полетан. Он је рекао припремите се и то је довољан сигнал и довољан знак. Али нисам сигуран да ће он проћи без отпора у процесу номинација у оквиру своје партије, тако да је ту један од претендената свакако гувернер са Флориде Рон Десантис.

Са друге стране, председник Цозеф Бајден има проблема. Његов рејтинг је солидно низак, иако се попео за који промил у неком претходном периоду. Међутим, по информацијама које долазе из Вашингтона да не би требало да се кандидује за други мандат, на неки начин буде склоњен са стране. Тако да није уобичајено да актуелни председник има превелики отпор када се номинује други пут, али у овом случају мислим да би Џозеф Бајден имао велики отпор и великих проблема.

Зафировић: Главна питања економија и инфлација

Дописник РТС-а из Вашингтона Ненад Зафировић наводи да је до сада гласало око 45 милиона мериканаца.

Каква је атмосфера дан уочи гласања?

- Отприлике 45 милиона Американаца је већ гласало, што путем поште, што путем раног гласања. око 45 одсто њих су биле демократе, а 35 одсто републиканци. Главно питање је економија и инфлација, с обзиром на то да је око 49 одсто бирача, на питање шта је за њих главно питање управо рекло то.

Демократе се надају да ће успети да задрже Сенат, за шта још и постоје неке шансе.

Али како сада ствари стоје, мада се нико не усуђује да предвиђа, то је сигурно да ће да изгубе Представнички дом, јер републиканцима недостаје пет места, како би преузели већину у Представничком дому.

Оне државе на које се обраћа највише пажње су Аризона, Невада, Пенсилванија, Џорџија и Њу Хемпшир, где је председник Бајден победио Доналда Трампа са 7,2 одсто на изборима 2020. године, али сада кандидат демократа стоји лошије у односу на свог републиканског противкандидата.

Које су поруке послали демократе и републиканци - председник Бајден и бивши председник Трамп у завршним речима пред међуизборе?

- С обзиром на то да у Америци нема изборне тишине, и Бајден и Трамп ће се и данас, вероватно и сутра обраћати.

Бајден је јуче био у Њујорку где је говорио о томе, упозорио да многи републикански кандидати прете демократији, због изношења лажних тврдњи Трампа, да је победио на тим изборима.

Са друге стране, Трамп је био у Мајамију где републиканци стоје јако добро и наговестио да ће се највероватније поново кандидовати 2024. године за председника. Оптужио је Бајдена за лоше економске резултате, за губитак снаге САД у свету и рекао да ће се овим изборима то све променити, а посебно ако он поново дође 2024. на чело САД.