Амерички стручњаци: Затајиле тајне европске службе

Међу америчким експертима за тајне службе то је била нека врста јавне тајне, али откако су се догодили напади у Бриселу о томе се дискутује и јавно у америчким медијима, преноси Дојче веле. Реч је о неспособности Европљана да се побрину за сопствену безбедност, оцењују они.

Најновији терористички напади у Белгији могли би да ослабе европску безбедност и да додатно појачају страх од грешака тајних слуžби, пише Њујорк тајмс.

У погледу растућег међународног тероризма, угледни лист, као и многи други медији закључује да ће Европа дугорочно остати рањива.

То се види по томе што полицији и тајним службама, упркос грозничавим активностима након напада у Паризу, није пошло за руком да осујете нападе у Бриселу.

Белгијске "преоптерећене тајне службе" не могу више да пруже отпор "дубоко укорењеној терористичкој мрежи", наводи њујоршки лист.

Белгија се у тексту у Њујорк тајмсу означава као "најбогатија пала држава на свету".

Један од највиђенијих америчких експерата за безбедност Дејвид Игњатиус у Вашингтон посту је проширио заједљиве критике на рачун свих европских земаља.

Брисел је "на шокантан начин показао нефункционалност Европе у односу на сопствену безбедност", закључио је он.

"Најновији напади су показали да још постоје рупе у сарадњи европских тајних служби", констатује Карл Хвенмарк Нилсон из труста мозгова Брукингс у разговору за Дојче веле.

"Међу њима не постоји свеобухватна размена информација", закључује он и криткује "ривалство међу тајним службама", чак и унутар појединих драва.

Поверење Американаца у европске тајне службе није никада било велико, изузимајући Француску и Велику Британију.

Немачке тајне службе јесу такође "компетентне", пише Дејвид Игњатиус, али додаје да због недостатка подршке политике и јавности не могу да искажу своју снагу.

Другим европским земљама САД верују врло мало или им уопште не верују, додаје он.

Многи амерички експерти виде само једно решење: тајне службе морају да се опросте од уображености и сујете.

"Потребан нам је ригорозан начин рада када је реч о размени тајних података", каже Карл Хвенмарк Нилсон.

Тренутно слабашну сарадњу европских служби он пореди са ривалством и несарадњом ЦИА и ФБИ пре напада ма Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001.

Додуше амерички медији не приписују кривицу само Европљанима. Најдубљи разлог је, по Нилсону, "пропаст коалиције којом је требало џихадисте држати под контролом а коју је предводила САД".

Он би такође желео да тајне службе тешње сарађују и у том смислу сматра да "САД треба да преузму водећу улогу како би повезале све тајне службе".