Берлин, Беч и страхови прошле године

Специфиност аустријског документа су фокус на Западни Балкан, шири контекст курдског питања и друштвене импликације десног радикализма.

Немачки извештај као централне елементе узима глобални контекст исламског екстремизма, диверзификацију унутар његових идеолошко-религиозних граница, као и принцип спојених судова који одређује односе између исламизма и десног радикализма.

Што земље Западног Балкана даље одмичу на путу европских интеграција, тим расте утицај који тамошња безбедносна ситуација има по аустријске прилике.

Та реченица из извештаја аустријске Службе за заштиту уставног поретка и борбу против тероризма значи много више него што каже. Она је кодирано признање да су "ваше бриге тамо доле" постале "наше бриге овде горе".

Хронологија и линије аргументације су остале непромењене: заједно са доласком арапских бораца, у Босни је током рата увезен и исламски фундаментализам.

"Религиозне прилике које су исламистички борци затицали на терену биле су одређене кроз секуларну и отворену верзију ислама. Како би ту врсту умереног домаћег ислама преокренули у екстремистички, увезени елементи су користили метод мисионарства", наводи се у документу.

Иако су после терористичких напада у Америци неки "страни борци" напустили БиХ, "до данас је доста њих остало у тој земљи, где у континуитету настављају мисионарску активност".

Аустријско-босанска радикална мрежа функционише преко такозваних "проповедника мржње" који у Аустрију долазе из западнобалканских региона, и "својим личним ангажманом врше одлучујућу индоктринацију у процесу радикализације и регрутације младих за одлазак у џихад".

Кондиционисање кандидата, припрема, финансирање и путовање за Ирак и Сирију, одвија се кроз организационо повезане мреже "проповедника-идеолога у Аустрији, њихових следбеника на Западном Балкану и сличних групација у читавој Европи".

Та три "плуса" представљају графичку формулу активног исламског екстремизма у Аустрији.

Укратко: лоши трендови из 2013. стабилизовали су се у 2015, али сада у европском контексту.

Џихадизам, највећи безбедносни ризик у Немачкој и Аустрији

До краја јануара ове године, из Немачке је 600 особа отпутовало за Сирију и Ирак и тамо се придружило снагама ИС, каже се у извештају Немачке службе за заштиту уставног поретка. Вратило их се око 200. Од оних који су остали, девет је самоубица-терориста. Укупно десет одсто и одлазака и повратака, без обзира на пол, чине немачки конвертити, "аријевци" рођени као хришћани.

У аустријском документу нема квантификације исламског екстремизма. На конференцији за медије пре недељу дана у Бечу изнет је податак да су до сада 233 особе напустиле земљу да би се придружиле јединицама ИС на терену, само ове године њих 60.

За 39 особа се претпоставља да су погинуле у ратним операцијама, између 70 и 80 их се вратило у Аустрију, где представљају константан безбедносни ризик.

Посебна карактеристика аустријског извештаја је његова, с обзиром на ситуацију, непримерена дифузност.

Читаоци који памте пропагандне формулације из времена комунистичке Југославије одмах би препознали принцип "неузнемиравања јавности" где се захтева читање између редака.

На пример, у документу се износи податак да је у прошлој години поднето 1.200 пријава због дела десног екстремизма, нешто више од 500 за прекршаје левог, док се за дела исламског екстремизма ноншалантно прескаче свака статистика, већ само закључује да "џихадизам остаје перманентно највећа опасност".

Исти рукопис се препознаје и у неким реалним ситуацијама, на пример у начину на који је јавност у Аустрији сазнавала факте о амок-вожњи кроз Грац пре три недеље, када су убијене три, а теже и лакше рањене 34 особе.

Већ пола сата након тог чина, полиција је "поуздано искључила сваку терористичку позадину".

Сутрадан је саопштено "да међу погинулима и рањенима има муслимана", да би тек два дана после тога речено да је починилац "босанског порекла", значи вероватно и сам муслиман.

Његова религиозна припадност споменута је тек посредно, преко тога да је "жену терао да носи мараму".

У наставку је све релативисано анонимним изјавама „како је у школи посећивао католичку веронауку", да би се на крају све истопило у међуконфесионалном "мору свећа" којим је Грац службено ставио тачку на друштвене одјеке тог догађаја и ефективно избацио јавност из даљег тока истраге.

Име починиоца – Ален Ризвановић, пореклом из Бихаћа – споменуто је само у британским, никад у аустријским медијима.

У читавом том случају није толико спорна друштвена спремност да се та врста насиља унапред отпише као још један трагичан пример спреге између менталне болести и насиља.

Проблем је, међутим, кад то ради полиција с циљем "неузнемиравања јавности".

Немачка, категоризација исламизма

Немачки документ је директнији од аустријског, што не значи да су немачки аналитичари открили све своје тајне, једино начин на који размишљају.

Исламизам и исламистички тероризам посматра се као једна велика категорија, која обухвата делатност 43.890 особа окупљених у 25 организација.

Премда безбедносно-информативно једна категорија, исламизам није и јединствени феномен.

Немачки аналитичари га деле према пољу акције на домаћи, регионални и глобални, и типу деловања на легалистички, насилни и терористички.

Организације као што су Хамас или Хезболах су регионалне у смислу да су њихови циљеви "регионални", у конкретном случају "уништење Израела". Њихово насиље не прелази европске границе као физики чин, већ као политички одјек.

Џихадистичке организације као ИС и Ал Каида имају глобалну програматику и глобалне циљеве. У Европи је њихов модус операнди превасходно "индивидуални џихад".

Немачке информативне службе тврде да немају тачне податке о томе колико таквих "глобалиста" тренутно делује код њих.

Број активних салафиста, односно оних који се залажу за ислам „каменог доба" и потенцијално пуне редове џихадиста износи око седам хиљада, што је хиљаду и по више него 2013.

Најбројнији су "легалисти", којих у Немачкој има око 31.000, који се окупљају око турског удружења "Национална визија".

"Национална визија" користи свој политичко-друштвени утицај да би мирољубивим средствима постигла оно што "глобалисти" раде силом: Увођење исламистичког правног поретка.

Њен став је да су "државни системи ништавни", те да једино "божја правда" доноси правични ред и мир.

Све споменуте групације, од легалистичких, преко насилних, до терористичких, раде ка истом циљу – укидању државне суверености, брисању секуларизма и укидању једнакости полова.

Немачки аналитичари пружају довољно елемената за индиректни закључак: и "Национална визија" и Исламска држава представљају два пола "нормалности", између којих се креће диверзификовани феномен исламизма.

Тиме што је спремна на стрпљиви легалистички поход по институцијама европске секуларне државе, турска "Национална визија" се представља као "нормално" удружење грађана; тиме што организује инфраструктуру на територији под својом контролом, док ИС ствара привид "нормалне" државе.

Друштвене импликације и у Аустрији и у Немачкој су следеће: што је ИС успешнији у Сирији и Ираку, тим расте његова привлачност за домаћу исламистичку сцену.

Вештина ИС у руковању са друштвеним медијима мултипликује њен европски успех.

Што су исламисти појединачно, колективно и медијски успешнији, тим јача десна екстремистичка сцена у Аустрији и Немачкој, чији се припадници појављују као једина одговорна политичка снага Европе.

Осим што је неко заборавио да затвори отворена исламистичка врата према Западном Балкану, обе земље имају још један проблем који се у немачком документу назива "неисламистичким ризиком".

У Аустрији живи око 100.000 Курда, у Немачкој око пола милиона. У Немачкој су 14.000 њих чланови Курдске радничке партије, за Аустрију нема тачних података, али се и тамо рачуна са неколико стотина. За разлику од исламиста, они могу да рачунају на симпатије и подршку десних екстремиста у тим земљама.