Мурси осуђен на смртну казну

Мурси, који већ служи затворску казну од 20 година због подстицања насиља над демонстрантима, налазио се у одвојеном делу суднице када је пресуда прочитана, преноси Танјуг.

Судија је, према обичају за најстрожу казну у Египту, пресуду упутио главном муфтији, који треба да изнесе своје необавезујуће мишљење, навео је АП.

"То није коначна судска пресуда, већ одлука. Сачекаћемо мишљење Великог муфтије и коначну одлуку суда 2. јуна. Тада ћемо предузети све правне кораке, ако потврде пресуду", наводи Мурсијев адвокат Абдел Максуд.

На првом суђењу, које је одржано данас, Мурси и још 130 других, међу којима на десетине припадника палестинског покрета Хамас и либанске шиитске групе Хезболах, оптужени су за бекство из затвора и нападе на полицију током побуне 2011. против тадашњег председника Хоснија Мубарака.

У затвору се налази 27 оптужених, укључујући Мурсија, док је осталима, међу којима је верски вођа из Катара Јусуф ел Каравди, суђено у одсуству.

На другом суђењу, Мурси и 35 оптужених, укључујући вође Муслиманског братства, оптужени су за ковање завере са Хамасом и Ираном на дестабилизацији Египта.

Оптужени се терете да су снабдевали иранску елитну Револуционарну гарду обавештајним извештајима у циљу дестабилизације земље.

Тужилаштво наводи да су они спроводили шпијунску активност у име Муслиманског братства и Хамаса од 2005. до августа 2013. "са циљем извођења терористичких напада у земљи како би ширили хаос и срушили режим".

За такве оптужбе такође је запрећена смртна казна.

Покрет Муслиманско братство саопштава да се ради о политичкој пресуди и позива међународну заједницу да спречи могуће извршење смртне казне над Мурсијем.

Кажу да је циљ суђења давање легитимитета војном пучу 2013. године, предвођеним садашњим председником Египта Абделом Фатахом ел Сисијем. 

Мурси се суочава са још два суђења: за вређање судства и шпијунирање за Катар, који је био главна подршка Муслиманском братству.

Иначе, турски председник Реџеп Тајип Ердоган оштро је критиковао данашњу пресуду Мурсију, рекавши да се тиме та земља враћа у "стари недемократски Египат".

"На смрт је осуђен Мурси, који је изабран за председника са 52% подршке бирача. Да ли се то Египат враћа у мрачна времена?", пита Ердоган.

Ердоган је, такође, критиковао западне нације које је оптужио да се нису вербално побуниле против египатског предсеника Абдел Фатаха ел Сисија, који је свргнуо Мурсија, нити против смртних казни, изречених Мурсијевом Муслиманском братству.

Турска влада снажно подржава Муслиманско братство, а односи између Египта и Турске нарушени су пошто је Сиси свргао Мурсија.

Египатска војска, предвођена садашњим председником је 2013. свргнула Мурсија, само годину дана од његовог избора за председника, услед масовних анти-владиних демонстрација.

Нове власти почеле су обрачун са Муслиманским братством, па је до тада владајући покрет, стар 87 година, проглашен терористичком организацијом.