Kомеморација у некадашњем логору Маутхаузен

Венац на споменик жртвама са простора бивше Југославије положили су амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, помоћник министра за рад, запошљавање и социјална питања Милан Поповић, као и преживели логораши Душан Стојилковић и Никола Јовановић, преноси Танјуг.

Полагању венаца присустволи су студенти Криминалистичко полицијске академије из Београда и Бањалуке, кадета Војне академије из Београда, представника Министарства унутрашњих послова, одбране и Војске Србије, те српске дијаспоре. 

Потом је делегација Србије учествовала у традиционалном комеморативном дефилеу до некадашњег места за апел заточеника, где су полагани венци испред саркофага уз пратњу хорова из Аустрије, Италије, Немачке, Русије, Чешке и Француске, као и војних оркестара.

Аустријски канцелар Вернер Фајман поручио је, поводом свечаности, да ова комеморација сећа на ослобађање једног од најгорих и највећих концентрационих логора Трећег рајха.

Према његовим речима, Маутхаузен је најважније место сећања на жртве нацистичке диктатуре и додао да је опстајање меморијалног центра важно пре свега за млађе генерације.

И вицеканцелар Рајнхолд Митерленер поручио је да се из прошлости морају повући праве поуке и да је сећање на страхоте Маутхаузена порука да грађани у будућности треба да покажу храброст.

"Без упозоравајућег сећања не може бити исправних поука за будућност“, нагласио је Митерленер.

Према његовим речима, треба остати обазрив и супротставити се свим почецима понављања прошлости, као и сејању мржње.

"У доба у којем нетолеранција и дискриминација, како у Аустрији, тако и свету и даље бивају актуелне теме важно је имати у виду шта су пре 70 година изазвали управо такви ставови - уништење милионе људских живота, као и нељудски третман према особама", нагласио је председник Комитета Маутхаузен Аустрије Вили Мерњи.

Комеморацији у Меморијалном центру бившег концетрационог логора Маутхаузен, коју је аустријска државна телевизија (ОРФ) у целости преносила уживо, присуствовало је, према званичним подацима, више од 22.000 људи - преживелих логораша, као и бројних представника из Аустрије и иностранства

Од 2006. се комеморације поводом ослобађања логора посвећују специјалним темама. Ове године комеморација је била у знаку каменолома и присилног рада под мотом "Уништавање кроз рад".

Од 1939. хиљаде заточеника је било присиљено да ради у каменолому око Маутхаузена и Гузена под најтежим условима по 11 сати на дан.

Маутхаузен је био највећи нацистички концентрациони логор на територији данашње Аустрије. Циљ је био уништавање кроз рад.

Пре смрти, нацистичке власти желеле су да заточенике максимално искористе као радну снагу. Заточеници су морали током читавог дана да носе камење тежине од 50 килограма преко такозваних "степеница смрти".

Од 1943. радови у каменолому су смањени и заточеници су изнајмљивани војној индустрији.

У концентрационом логору Маутхаузен је било затворено око 200.000 људи, од којих готово половина није преживела ту "машинерију смрти".

Већ у априлу 1938. године, само неколико дана након "Аншлуса" Аустрије Трећем рајху, СС започиње преговоре о преузимању терена у Маутхаузену.

Први затвореници су у Маутхаузен допремљени 8. августа из логора Дахау.

У Маутхаузену и његових 40 споредних логора, од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945, када су логор ослободили војници Треће Америчке армије, било је заточено преко 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.

Око 120.000 људи није преживело страхоте тог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора и значило је уништење заточеника.

До 1943. Маутхаузен је био логор за "уништавање" у којем су владали тешки услови заточеништва. Од 1941. је гасна комора била део "машинерије смрти", а лешеви су спаљивани у посебним крематоријумима, након што су жртвама одузети сви вредности предмети, као и златни зуби.

Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобођење логора.

Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата.

Друга већа група из Србије упућена је у Маутхаузен октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новембра 1944. године. Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.

Полагањем венаца и обраћањем преживелих логораша јуче је у подлогору Маутхаузена, Ебензеу, одржана комеморативна свечаност и обележено 70 година од ослобођења нацистичке "фабрике смрти" у којој је страдало на десетине хиљада људи.