Шкоти, жеље за отцепљењем и ЕУ

Независност желе и многе провинције које имају регионални идентитет, амбициозне политичаре и које осећају одбојност према својој престоници, као што је Каталонија, мада је проблем одвајања престонице од остатка државе врло присутан и у другим европским државама, а пример је Француска са Паризом, као културним, политичким и економским средиштем, преноси Танјуг.

Међутим, оцењује се у анализи коју преноси Радио Слободна Европа, ова вишегодишња борба се сада одвија под окриљем ЕУ и није изненађујуће што је кључни аргумент Шкотске националне странке у платформи за независност управо - наставак чланства у Европској унији.

Иако је Европска унија прилично непопуларна у Великој Британији, Шкоти сматрају да их она штити од "лондонских пљачкаша", наводи се у тексту и истиче да шкотски покрет за независност не би био могућ без ЕУ.

Без обзира на то колико су провинције мрзеле престоницу, раније им је она била потребна како би их одбранила од спољних предатора, модернизовала економију и успоставила тржиште за њихову робу, док им данас није потребно веће национално тело да би опстале, јер су националне престонице сада само "менаџери европске политике".

Стога је беспотребно питање да ли је Шкотска довољно велика да би била одржива јер, ако су јој ЕУ и НАТО пруже заштиту од спољних агресора и ЕУ осигура приступ највећем светском тржишту, онда држава било које величине може бити одржива, констатује Форин полиси, наводећи као пример Луксембург, најмању а најбогатију чланицу ЕУ.

Аналитичар америчког часописа примећује и да није чудно што је Велика Британија, изразито мултинационална и са све већим јазом између престонице и осталих провинција, управо прва држава која се суочава са такозваним "учинком Европске уније".

Шкотски референдум је у том смислу велики тест, а тачни детаљи шкотске судбине биће мање битни од тога хоће ли Лондон и Единбург бити у стању да успоставе нови однос.

Уколико остану у једној држави, Лондон ће морати да истражи нове механизме управљања Великом Британијом ако жели да држава остане уједињена, као што је увођење федералних јединица, оцењује се у анализи. Констатује се и да "модерна Велика Британија у модерној Европској унији мора кренути новим путем".

То би био радикалан корак за државу која се традиционално задовољавала неформалним договорима чији је циљ одржавати уверење да целокупан суверенитет и даље лежи у рукама монархије, али чак и ако је то уверење било прикладно неко време, оно више није одрживо, оцењује се у тексту.

Уколико се, пак, раздвоје, Лондон и Единбург морају да покажу како обе државе могу да наставе да сарађују као европски партнери на заједничком тржишту и под заједничким сигурносним кишобраном, закључује Форин полиси.