Каталонија и Шкотска: Исти снови, различита историја

На стотине хиљада Каталонаца данас ће, на Национални дан Каталоније, изаћи на улице Барселоне са захтевом да им се омогући референдум о независности који планирају за 9. новембар.

Референдум у Шкотској изазвао је политичку напетост у Великој Британији, али масовних протеста или насиља није било, што је чињеница коју стручњаци приписују политичкој природи Уједињеног Краљевства.

Шкотска је саставни део Уједињеног Краљевства од 1707. године, али је Шкотска сачувала своје институције, укључујући Презбитеријанску цркву Шкотске, која је остала одвојена од Англиканске цркве Енглеске.

Стварање Велике Британије "било је бар уставно, а не освајање", рекао је политички стручњак са единбуршког универзитета Дејвид Макрон.

За разлику од Шкотске, Каталонија тражи отцепљење од једне уједињене државе, што доводи до уставних проблема, а што премијер Шпаније Маријано Рахој жели да спречи.

Спор између Шпаније и Каталоније "одаје утисак да су две стране укључене у борбу бикова", каже професор вашингтонског Универзитета "Џорџтаун" Јозеф Марија Коломер.

Каталонија је свој статус изгубила током шпанских ратова за наслеђе који су се водили од 1701. до 1715. године, када је подржала погрешног кандидата за престо, те је краљ Филип Пети казнио укидањем каталонских институција.

Наредна два века, Каталонија је била економски мотор Шпаније, која је полако пропадала и на крају 19. века остала без својих највећих колонија, Кубе и Филипина.

На тој тачки, Шпанија је "од велике светске силе постала земља у другој дивизији", каже политиколог из Единбурга Луис Морено.

Шпанија је, како је рекао, постала нека врста терета својим најбогатијим регионима – Каталонији и Баскији.

Са Шкотском се догодило супротно – она је напредовала у оквиру Велике Британије.

Шкотска има приступ нафтним и гасним резервама у Северном мору, док Каталонија, којој недостају природни ресурси, има јаку услужну делатност.

Просечна годишња зарада у Каталонији је 27.300 евра док је у Шкотској 32.700 евра, што је у оба случаја изнад државних просека.

Шкотска је задржала неку врсту правне независности у Великој Британији, као и политички утицај.

У последњих 50 година, најмање тројица премијера рођена су у Шкотској – Харолд Макмилан, Тони Блер и Гордон Браун.

"Морали бисмо да се вратимо у 19. век да бисмо пронашли Каталонца на месту премијера Шпаније", истакла је агенција АФП.

Шкотска се простире на 78.772 квадратна километра и има 5,2 милиона становника, док је Каталонија мања и много гушће насељена, са 7,5 милиона становника на 32.107 квадратних километара.

И Шкотска и Каталонија имају своје парламенте и владе, док Каталонија има и свој језик, који се увелико користи у школама, али и свакодневном животу.

У Шкотској, међутим, само један одсто популације говори шкотским (односно шкотским келтским) језиком.

"За Каталонију, национални покрет дуго је значио очување карактеристичног културног наслеђа", док шкотски националисти "изричито одбацују културну дефиницију Шкота", каже професор међународних односа на Универзитету "Џорџтаун" Чарли Кинг.

Уместо тога, њихов фокус је "пре свега на идеји да су Шкоти по природи социјалдемократе у сукобу са конзервативним ставом садашње британске владе", закључила је Кингова, преноси агенција АФП.

Становници Шкотске 18. септембра изјасниће се да ли су за излазак из Уједињеног Краљевства после више од три века.

Присталице каталонске независности данас ће се окупити у Барселони поводом Националног дана Каталоније, познатог као Дијада, а очекује се да ће то бити највеће демонстрације откако је сепаратистички покрет основан 2012. године, што ће бити и почетак интензивних активности сепаратиста пред гласање планирано за 9. новембар.

Одлука о референдуму пред судом

Каталонија вероватно неће једнострано прогласити независност ове године, али то не значи да ће то питање бити решено, јер знатан део каталонског становништва сматра да постојећи политички систем треба реформисати, било да би се том региону дала независност или, у најмању руку, већа аутономија, наводи Стратфор.

Исти позиви за промене често се чују и међу све већим бројем шпанских гласача који подржавају левичарску странку Подемос и друге мање странке које оспоравају владајућу елиту.

Чак и ако сукоб међу припадницима каталонске елите и противљење Мадрида привремено блокирају тежње Каталоније ка независности, криза шпанског националног идентитета имаће политичке одјеке и у наредним годинама, закључује се у анализи Стратфора.

Шпанска централна влада, међутим, тврди да је референдум незаконит и да неће дати пристанак за његово одржавање, наводи америчка обавештајна компанија и додаје да Мадрид планира да то питање изнесе пред шпански Уставни суд, који ће готово сигурно закључити да би гласање било незаконито. 

Неки сектори каталонског естаблишмента, поготову левичарски, сматрају да би Барселона требало да одржи референдум без обзира на потенцијалну судску одлуку, а у том духу је каталонски парламент недавно усвојио неколико закона који су, према мишљењу левичара, учинили референдум законитим.

Други су пак мишљења да би Каталонија требало да се уздржи од референдума који Мадрид проглашава незаконитим и да се, уместо тога, окрене преговорима са централном владом.