Метеоролози се спремају на најгоре

На позив Светске метеоролошке организације, агенције УН, око хиљаду метеоролога је расправљало на тему "Временска прогноза, каква нам је будућност?". То је била прва светска конференција о метеорологији.

Скоро десет година од ступања на снагу Протокола из Кјота с циљем смањења емисије гаса који, стварајући ефекат стаклене баште, воде загревању атмосфере, сада се више не поставља питање о општем загревању Земље.

"Глобално загревање је неповратна појава. Становништво света наставља да расте и неопходно је да се прилагодимо", рекла је Џенифер Ванос са Универзитета у Тексасу.

У првој деценији овог века, просечна температура на Земљиној површини порасла је за 0,47 Целзијусових степени. Повећање од једaн одсто доводи до седам одсто већег испаравањa воде у атмосферу, а пошто је испаравање покретач ваздушних токова у атмосфери, метеоролошке прилике се сада чешће мењају.

Светски научници сматрају да ће просечна температура Земље порасти за два одсто до 2050. године.

"Облаци ће се лакше и брже формирати, што ће условити све јаче кише и довести до више изненадних поплава", каже Сајмон Ванг са Универзитета у Јути.

Према његовим речима, биће више случајева екстремне хладноће – као прошле зиме у Северној Америци, и екстремне врућине и суше.

Изазов за метеорологе је да узму у обзир и "додатне силе", узроковане глобалним загревањем, што компликује прогнозирање времена, оценио је Ванг.

"Метеоролозима ће у наредним деценијама бити неопходно изузетно снажни рачунари, којих сада има веома мало", додао је он.

Метеоролози оцењују да ће њихова предвиђања бити све неопходнија за ваздушни саобраћај – због неочекиваних турбуленција, као и за поморски саобраћај јер се очекују џиновски таласи у океанима високи и до 40 метара.

"То је само почетак климатских промена, јер океани имају огроман утицај због ослобађања вишка топлоте и испаравања", навели су експерти и додали да не треба заборавити на топљење вечитог леда на Гренланду.