Јункер изабран за председника ЕК

Данашње гласање није једино које Јункер мора да прође у Европском парламенту. Када буде саставио Комисију мораће још једном да добије подршку Европског парламента, када се посланици изјашњавају о целом саставу Комисије, што је на дневном реду у октобру.

У обраћању посланицима пре гласања Јункер је данас рекао да ће у наредних пет година бити настављени преговори о чланству, посебно за земљама Западног Балкана, али да неће бити новог проширења, преноси Бета.

Оценио је да Европска унија треба да направи паузу у процесу проширења како би се утврдило оно што је учињено са досадшњих 28 чланица Уније.

Јункер истиче да је приоритет наставак преговора о проширењу ЕУ посебно када је реч о Западном Балкану, наводи се у његовом документу који је прослеђен посланицима ЕП, преноси.

Јункер је на мајским европским изборима био кандидат партија десног центра, а ужива и подршку посланика левог центра, либерала и зелених, па је извесно да ће управо он водити комисију у наредних пет година.

Његово именовање резултат је политичких договора између лидера земаља чланица у Савету и политичких групација у Парламенту о расподели најважнијих функција у европским институцијама.

Овај педесетдеветогодишњи политичар, који је готово двадесет година био премијер малог и богатог Луксембурга, важи за искусног инсајдера, вештог у грађењу компромиса, што његове присталице истичу као главну врлину.

Његови противници, с друге стране, управо му то замерају, јер сматрају да је Комисији потребан млађи, енергичнији лидер који ће моћи да реформише европску бирократију.

Јункеровој номинацији противили су се британски премијер Дејвид Камерон и његов мађарски колега Виктор Орбан, али су у Савету прегласани кад је иза Јункера стала немачка канцеларка Ангела Меркел.

Руски председник Владимир Путин честитао је Јункеру именовање за новог председника Европске комисије и поручио му да су односи Русије и ЕУ на "озбиљном тесту", али да се могу побољшати.

"Председник Путин изразио је наду да ће се односи између Русије и Европске уније развијати у духу међусобног стратешког партнерства", саопштио је Кремљ, а преноси Ројтерс.

Односи између Русије и ЕУ погоршани су услед кризе у Украјини, током које је 28-члани блок наметнуо санкције Москви, подсећа британска агенција.

Савет ће се сутра поподне окупити у Бриселу како би одлучивао о преостале две важне функције - новом председнику Европског савета и новој особи на челу европске дипломатије.

Према дипломатским изворима, засад најозбиљнији кандидат да замени Кетрин Ештон је бугарска комесарка за ванредне ситуације и хуманитарну помоћ Кристалина Георгијева, мада су у игри и италијанска министарка спољних послова Федерика Могерини и шеф дипломатије Пољске Радек Шикорски.

Ко ће наследити Хермана ван Ромпеја, још се не зна, а уколико до сутра увече земље чланице не постигну договор, могуће је да ће избор новог шефа Савета бити одложен за септембар.