Шкотска, почетак кампање за независност

Шкоти би 18. септембра требало да одлуче да ли желе да остану у Уједињеном Краљевству или да крену својим путем. Ако сецесионисти придобију симпатије за своју ствар, то би окончало тровековну унију.

Иза идеје о независности стоји Шкотска национална паритија, која има већину у националном парламенту.

Већи део досадашње кампање је у вези с економским питањима и користи које би земља имала уколико би постала независна. Заступници отцепљења истичу да би било потребно сачувати права на богате нафтне резерве и окончати, оно што зову, "лоше вођење шкотске економије од стране Вестминстера".

Такође, према тврдњи сецесиониста, постоји шанса да Единбург избегне болне економске мере штедње које Лондон намеће. Процене су да би, уколико дође до отцепљења, Шкотлађани сваке године били хиљаду фунти богатији.

С друге стране, унионисти упозоравају на негативне последице независности, које укључују губитак стабилности британске фунте, проблеме са исплатом пензија и растући државни дуг. Процењују да би покривање тог мањка коштало додатних 1.400 фунти по глави становника.

Поред економских проблема, присталице назависности истичу да би могли да се отарасе британског нуклеарног арсенала који се налази на њиховој територији, док унионисти напомињу да би Шкотска у случају отцепљења остала без одбране и гарантованог места у ЕУ.

Међусобне оптужбе за манипулацију гласачима 

Обе стране воде кампању набијену емоцијама и у међусобној размени оптужби за манипулацију гласачима.

"Цела кампања униониста своди се на застрашивање људи, тврдњама да Шкотска неће више бити у могућности да буде део ЕУ. То просто није тачно, јер се Шкотима не може узети европско држављанство, које имају већ три деценије", каже за РТ политички коментатор који се залаже за независност, Крис Бамбри.

Његов противник, присталица уније, Џон Рајт истиче да супротна страна тера људе да "скоче у мрак". Превише је непознатих у тој једначини, после које не би било повратка на старо. То не би било пробно одвајање, то би био коначни развод", истиче Рајт.

Тренутна истраживања показују да независност подржава 30 одсто, од четири милиона гласача, у односу на 40 одсто оних који намеравају да гласају против.

Међутим, разлика се смањује и са популацијом која је још неодлучна, расположење би могло да се промени до 18. септембра.

У међувремену, камапању је обележио неутрални став неких компанија и организација. Последњи у низу је дистанцирање великог британског ланца биоскопа који је забранио оглашавање референдума у својим објектима.

Чини се да ће ова забрана више погодити присталице независности, јер су планирали да пусте своје огласе касније током лета, на врхунцу кампање.