Политичка мапа Европског парламента

Партије десног центра однеле су победу на јуче завршеним изборима за Европски парламент. Група европских народних партија је са 213 од укупно 750 посланика задржала водећу позицију. На другом месту је група европских социјалиста са 190 освојених мандата.

Изборе за Европски парламент обележио је мали одзив бирача - свега 43 одсто - и значајан раст евроскептичних странака у неким земљама, посебно у Француској и Великој Британији, где су Национални фронт Марине ле Пен и Партија за независност Најџела Ферејџа добиле убедљиво највише гласова.

Кандидат за председника Европске комисије Жан Клод Јункер рекао је да је спреман да преузме место председника Европске комисије. "Али, ако би услов за мој избор били гласови екстремене деснице, одбио бих мандат председника Европске комисије", навео је Јункер. 

Другопласирани социјалисти не искључују могућност да формирају већину.

Кандидат за председника Европске комисије Мартин Шулц рекао је да треба на основу програма да се почну разговори.

"Видећемо ко може да формира већину у парламенту. Све проевропске демократске политичке странке треба да разговарају", навео је Шулц.

Европски лидери треба да узму у обзир изборне резултате, али нису обавезни да за председника Европске комисије именују кандидате предложене у кампањи, па би у наредним недељама могла да избије борба између Парламента и земаља чланица.

Иако се очекивао, драматичан пораст антиевропских партија и њихових места у Европском парламенту није се догодио. Политички земљотрес изостао је у Европском парламенту, али ће се можда десити у неким од земаља чланица.

То посебно важи за Француску, где је Национални фронт Марине ле Пен са 25 одсто гласова био убедљиво најјача домаћа странка.

У Великој Британији Партија за независност Најџела Ферејџа избила је на прво место, са чак 30 посто гласова испред лабуриста и владајућих конзервативаца.

Аналитичари оцењују да у две од три највеће земље ЕУ највише гласова добијају антиевропске странке. То можда неће променити однос снага у Парламенту, али ће утицати на европску политику у целини.

У Белгији, земљи домаћину институција ЕУ, осим европских одржани су и национални избори на којима је највише гласова добила националистичка, додуше проевропска фламанска Нова алијанса. Социјалистички премијер Ди Рупо поднео је оставку, док земљу очекују неизвесни преговори о новој влади.