Симић: Федерализација решење за Украјину

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић каже да Украјину, у најбољем случају, види као федерализовану и финландизовану.

Симић објашњава да украјинска криза утиче и на Србију, и то не само на то како ће се Београд определити већ да ће постојати конкретније последице.

"Смедеревска железара је стала јер добија кокс и гвоздену руду из Украјине. Та ионако рак-рана српске привреде може да буде прва жртва кризе у Србији", рекао је Симић гостујући у Дневнику РТС-а.

Када је у питању грејање после првог октобра, Симић каже да ће и највећи НАТО-ентузијасти постати русофили, јер другог извора гаса немамо осим оног који иде преко Украјине. "Питање је шта ми можемо док зависимо само од руског гаса и нафте", истиче Симић.

И немачка канцеларка Ангела Меркел се, каже, прошле недеље нашла између Путиновог чекића и Обаминог наковња. "Док Обама од Меркелове захтева санкције, пословна заједница остварује промет на руском тржишту - и Руси воле 'мерцедесе', 'поршее', 'аудије'."

Симић сматра да Београд може само да покуша да балансира између Брисела и Русије.

"Немачка има снагу са којом може да се суочи, а ми смо као нечланица у тежој ситуацији", каже Симић додајући да је, сада оспоравана, изградња "Јужног тока", највећа инвестиција у наредним годинама.

Она би, истиче, значила за грађевинску индустрију и машиноградњу инјекцију која је потребна за српску посусталу привреду.

Симић у Украјини види Босну из 1992. године. "Све ово што се догађа личи на оно што је почело да се догађа у марту и априлу у Босни са проширењем аутономних области, покушај да се успостави централна власт једне нације, и аутономија друге", рекао је Симић.

Украјину види, како каже, у најбољем случају федерализовану и финландизовану (утицај који моћнија земља има на политику мање државе са којом се граничи, израз је настао због утицаја који је СССР имао на Финску током Хладног рата).

Федерализација је, каже Симић, решење јер је сада немогуће успоставити поверење између Кијева и Луганска.

Русија неће дозволити да се на мање од 600 километара од Москве постављају ракетни штитови, што је, сматра Симић, легитимно у односима суперсила. "Ни НАТО није дозволио да Москва поставља штитове, сетимо се кубанске кризе", закључио је Симић.