Немачка, закон против лажних азиланата

Поред Србије, сигурним земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврђује да у тим земљама нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања неистомишљеника, па тиме ни разлога за подношење захтева за азил, јавили су немачки медији, преноси Танјуг.

Према подацима савезне владе у Берлину, прошле године је од 22.000 захтева за азил грађана Србије, Босне и Македоније, свега 60 захтева одобрено.

Немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је пре неколико дана, најављујући ове промене и проширењу листе сигурних земаља, изјавио да је Србија земља - кандидат за Европску унију (ЕУ), а том статусу теже и БиХ и Македонија и рекао да се у случају тих земаља мора очекивати да се оне добро односе према својим сопственим грађанима.

Де Мезијер је најавио да ће овим законским изменама три месеца, после добијања статуса азиланта, ти људи имати право на приступ тржишту рада, док су до сада морали да чекају годину дана, по стицању азилантског статуса.

Овај закон о азилантима ступиће на снагу када га буду усвојили Бундестаг и Бундесрат.

Берлин за побољшање животне ситуације

Ове законске промене најављене су још после септембарских савезних избора, у коалиционом уговору демохришћана и социјалдемократа, у коме се каже да нова немачка влада жели питање азиланата да реши на најобјективнији могући начин.

Циљ је биода се западнобалканске земље - БиХ, Македонија и Србија, по Закону о азилантима, прогласе сигурним земаљама, "како би се безизгледни захтеви за азил грађана тих земаља брже обрадили и њихов боравак у Немачкој брже окончао".

Влада у Берлину жели, такође, произилази из нацрта коалиционог договора, да се ангажује код влада тих западнобалканских земаља и Комисије ЕУ за брже и одрживе кораке за побољшање животне ситуације на лицу места.

Проблем лажних азиланата, који су у Немачку хрлили због социјалних привилегија и пара, претио је пре неколико година да угрози безвизни режим Србије са ЕУ.

Албанија ни(је) сигурна земља

Немачки демохришћани су желели да се на листу слободних земаља ставе и Албанија и Црна Гора, али су се социјалдеморкате томе противиле.

У коалиционом уговору између демохришћана, канцелара Ангеле Меркел и социјалдемократа вицеканцелара Зигмара Габријела договорено је, како подсећају медији, да се само три балканске државе - Србија, Босна и Херцеговина и Македонија - прогласе сигурним земљама, што ће значити да ће се захтеви за азил и жалбе грађана из тих земаља моћи обрађивати у року од једне седмице и, по правилу, им се одбијати статус азиланта.

Када је, међутим, реч о Албанији, коју би демохришћани, али не и социјалдемократе, желели на листи сигурних земаља, Де Мезијер је рекао да је Француска управо то урадила.

Када је Француска прогласила Албанију сигурном земљом, тамо је, према Де Мезијеру, дошло до смањења, а у Немачкој до повећавања броја азиланата.

Организације за заштиту избеглица и људских права, критикују, међутим, план за проширење листе такозваних сигурних земаља и указују на дискриминацију Рома у балканским земљама.

Високи трошкови због захтева за азил

Када је, међутим, реч о азилантима из Србије, пре пар година су чак и министри затевали да се због повећаног броја лажних азиланата из Србије и Македоније преиспита безвизни режим тих земаља са државама, чланицама ЕУ.

И док су немачки медији писали да је "експлодирао" број српских и македонских азиланата у Немачкој, статистика је показивала јасне податке да је рецимо, у јануару 2010. године било 68 захтева за азил из Србије, а у септембру две године касније чак 1.395 захтева за азил.

За Немачку су тиме настајали високи трошкови. Према немачким речуницама, у овом тренутку један одрасли подносилац захтева за азил, без деце, при просечном трајању поступка од два месеца, добија око 700 евра, плус трошкове за повратак у земљу.

Када је реч о одобрењу захтева за азил, односно, позитивно решеним квотама, која је за Србију 0,3 одсто, статистика каже да је, поређења ради, из Авганистана 35 одсто од укупног броја поднетих захтева добило статус азиланата, из Ирака 62 одсто, Сирије 94 одсто, Ирана 53 одсто.

Подносиоцима захтева из Србије и Македије је, према оценама представника немачких институција, стало само до тога да се пречицом и манипулацијама на неколико месеци дочепају немачких социјалних примања.

Подаци показују да чак и у то мало позитивно решених случајева за грађане Србије није утврђен никакав прогон, већ-како се наводи - личне препреке за протеривање назад, попут болести подносиоца захтева.

Статистика, такође, каже, а и немачка штампа пише, да је од укупно поднетих захтева за азил из Србије и Македоније преко 90 одсто захтева Рома.