Крим, поклон који "показује зубе"

Крим је у недељу великом већином (96,77 одсто) гласао да постане део Руске Федерације. То стратешко полуострво на Црном мору које је совјетски лидер - Украјинац Никита Хрушчов - поклонио Украјини пре 60 година, епицентар је најгоре кризе у односима Истока и Запада од краја Хладног рата.

Овај регион је постао жариште кризе у Украјини након што је председник Виктор Јанукович свргнут у фебруару, после вишемесечних проевропских демонстранција у Кијеву.

Територија Крима је величине Белгије, пуна пространих винограда и плантажа дувана, која привлачи туристе својом суптропском климом и приморским одмаралиштима, наводи АФП.

Пре ере совјета, Крим је био познат као "игралиште руских царева", због топле климе и мора.

Историја Крима је обележена инвазијом и окупацијом - Хуна, Венецијанаца, византијских Грка и османлијских Турака који су вековима контролисали богате пољопривредне области.

Владавина Москве на овом подручју отпочела је у 18. веку, када је руска Црноморска флота бацила сидро 1783. године у месту које је данас јужни град Севастопољ.

Руси данас чине скоро 60 одсто становништва Крима - области која је до 1954. године била део Русије, а историчари ни данас не могу да објасне зашто је поклоњена Украјини.

Тај поклон који ових дана "показује зубе" је шездесетих година прошлог века представљао симбол братства Украјинаца и Руса, а одлуку је донео Врховни совјет у годинама кад је СССР водио Украјинац Никита Хрушчов, па је Крим проглашен "украјинском совјетском републиком".

Руска застава у Севастопољу 

У Севастопољу, граду у којем живи око 350.000 људи, налази се и дан данас седиште руске Црноморске флоте. Севастопољ - после Одесе друга по величини украјинска лука - заправо је и изграђен 1783. године као поморска цитадела, по наређењу царице Катарине Велике, у част победе над Турцима.

Од 24. фебруара, са зграде градске скупштине у Севастопољу вијори се руска застава, а застава Руске Федерације окачена је неколико дана касније и на зграду кримског парламента у Симферопољу.

Да се становништво Крима и деценијама после "доделе" Украјини осећа руским било је кристално јасно и 2008. године, кад је тадашњи председник, прозападни вођа "наранџасте револуције" Виктор Јушченко објавио план да избаци руску флоту из Севастопоља. Политичари на Криму поручили су му тада да ће резултат сваког таквог потеза бити - сукоб.

Недавно свргнути Јанукович, који је на изборима 2010. у другом кругу победио Јулију Тимошенко, продужио је уговор с Русијом о закупу у Севастопољу на још 25 година, а Москва је заузврат Украјини дала попуст на цену гаса.

Севастопољ је и "град руске славе", како га Руси зову још од Кримског рата у 19. веку у којем су с противничке стране заједно били Уједињено Краљевство, Француска, османлије и Пијемонт.

Украјински десничари истовремено оптужују Москву да планира да са Кримом "одигра" исти сценарио као претходно са Јужном Осетијом и Абхазијом у Грузији: прво подели руске пасоше грађанима који то желе, а затим изврши инвазију, бранећи "нове држављане" од напада.

Би-Би-Си, међутим, указује на то да "Украјина није Грузија" и да та по величини друга европска држава још има способне оружане снаге.

Кад је реч о етничким поделама на Криму, историја - као и обично - објашњава целу ствар: године 1944. Стаљин је депортовао локалне Татаре, муслимане у централну Азију, а уместо њих на Крим доселио Словене из Русије и са истока Украјине. Али није то цела истина: Татари су, наиме, претходно масовно сарађивали са нацистима...

После пада Совјетског Савеза, Татари су почели да се враћају на Крим. Зависно од извора, њихова бројност данас процењује се на између 200.000 и 300.000 људи. Добро су међусобно повезани, организовани и лојални Кијеву.

Кримски Руси, међутим, имају другачије виђење ситуације.

Олег Родилов, члан кримског парламента, поводом приче о руској флоти је 2008. то "пластично" објаснио, елаборирајући зашто нема разлога да га сматрају сепаратистом због проруског расположења.

"Мит је да Украјина није део Русије. Ми у то не верујемо... За вас, Украјина и Русија су априори различите државе. За нас, Украјина и Русија су априори иста држава... Заједно смо већ 350 година", сматра Родилов.

Аналитичари оцењују да би украјинска криза могла да се оконча и поделом те земље, а ако до тога дође, очигледно је "на коју ће страну" Крим, као, додуше, и остале источне и централне области.

Амерички Си-Ен-Ен објавио је на свом интернет порталу занимљив графички приказ Украјине, по регионима: очигледно је да је и на прошлим председничким изборима 2010. подршка прозападним и проруским снагама подељена тачно по линијама које одвајају делове земље у којима се углавном говори украјински, односно руски. Линијама које деле Украјину на источну и западну.