Шта после реферeндума на Криму?

Након референдума може се очекивати захтев Крима за припајање Руској Федерацији, сматра новинар "Политике" Ненад Радичевић. С обзиром на то да 60 одсто становништва Крима чине Руси, извесно је да трећина становника неће бити задовољна таквом одлуком, додао је Радичевић.

Радичевић сматра да ће нова горућа тема након референдума бити исток Украјине.

"Тешко је поверовати да уколико се кримске власти успешно припоје Русији, да становништво на истоку Украјине, које је такође руско говорно подручје и људи који се изјашњавају као Руси, тешко да ће веома добро сарађивати са властима у Кијеву", рекао је Радичевић гостујући у Дневнику РТС-а.

Радичевић сматра да је украјински премијер рекао како им Русија може бити добар партнер уз добре преговоре јер је добио негативан одговор од Вашингтона да Американци наоружају украјинске снаге.

Ипак, ситуација је таква да и најмања варница може да изазове одређене сукобе, а извесно је да ниједној страни не одговара рат, додаје Радичевић.

Последице по међународно право су такве да га велике силе спроводе по својим узусима и у складу са својим интересима, рекао је Радичевић упоређујући Косово и Крим.

Сматра да је на међународном плану дошло и до промена односа снага у Савету безбедности УН. Тако је Америка ставила на гласање Резолуцију о незаконитости референдума на Криму иако се знало да ће Русија уложити вето, али се очекивало да Кина неће поступити исто, рекао је Радичевић.

Говорећи о санкцијама Русији које разматра ЕУ, Радичевић каже да би оне биле лоше за обе стране, пре свега зато што ће институционализовати сукоб између Запада и Русије.

"Ако до тога дође, то вероватно неће бити економске санкције, већ санкције према неким рускима званичницима", закључује Радичевић.