Нафта и гас уједињују Кипар?

У Никозији се одржава дијалог лидера кипарских Грка и Турака који ће покушати да реше четири деценије дуг проблем подељеног медитеранског острва.

Разговори председника Републике Кипар Никоса Анастасијадиса и лидера кипарских Турака Дервиша Ероглуа одвијају се у бази мировних снага УН у тампон-зони у подељеној кипарској престоници и требало би да трају око сат времена.

Постоји оптимизам да би после двогодишње паузе, "пробој" у разговорима могао да обезбеди договор у вези са енергетиком, оцењује агенција Франс прес, позивајући се на познаваоце кипарске ситуације.

Представници кипарских Турака суспендовали су своје учешће у разговорима средином 2012. године кад је међународно призната Република Кипар преузела председавање Европској унији.

У нацрту заједничке изјаве, која је "процурила" међу тамошњим медијима, стоји да сваки постигнути договор мора бити стављен на референдумско одлучивање у обе заједнице.

"Ово је најбоља прилика за постизање мира од 2004. године, због нафте и гаса", сматра професор историје и политичких наука са Универзитета у Никозији, Хуберт Фаустман.

Он сматра да би огромна налазиште нафте и гаса у пограничним водама са суседним Израелом могла да промене динамику преговора и доведу до помирења.

"Енергетска сарадња Турске и Израела 'повукла' је ангажовање САД и приморала обе стране да се договоре око заједничке изјаве и обнављања преговора", објашњава Фаустман.

Како је навео, Вашингтон је много уложио у ове последње мировне напоре јер су гас и нафта значајан елемент који може све да преокрене у ширем контексту. "То је добитна комбинација за све", сматра никозијски професор.

Кипар је приступио ЕУ 2004. године и још је подељено острво због одбијања кипарских Грка да прихвате предлог УН о "поновном уједињењу" које су претходно прихватили кипарски Турци.

Кипар је од 1974. године фактички подељен између грчке и турске заједнице на међународно признату Републику Кипар, коју настањују претежно Грци, и такозвану Турску Републику Северни Кипар - на северу медитеранског острва, који контролишу Турци и коју признаје само Анкара.

Територију "Северног Кипра", приближно 37 одсто острва, у инвазији је заузела турска војска после државног преврата присталица присаједињења Кипра Грчкој, а независност је проглашена 1983. године.