Видљива и невидљива Саудијска Арабија

Годину дана након што је у јесен прошле године отворен на репрезентативној адреси у Бечу, саудијски Центар за међуверски дијалог "Краљ Абдулах" јавља се за реч. Не да би комантарисао грађански рат у Сирији, обрачуне у Малију, прогон хришћана у Египту, или чак протестну акцију "жена за воланом", већ да би најавио одржавање глобалног форума за "попуштање међукултурних и религијских напетости". Форум се одржава идућег понедељка и уторка у Бечу.

На скупу под именом "Слика Другог" који ће се одржати у хотелу Хилтон најављено је, ако је веровати изјавама директора Центра Фаизал Бин Муамара "500 експерата, политичара, владиних представника и верских вођа из целог света."

На који начин би научни, политички и религиозни крем глобалне заједнице, окупљен под моралним ауторитетом саудијски финансиране институције требало да допринесе већој медјукултурној и међурелигисјкој толеранцији није најјасније, али то у првом реду није ни занимало представнике седме силе који су се појавили на конференцији за новинаре у Центру.

Напротив, оно што су сви хтели да сазнају од Фаизала Бин Муамара било је зашто једна званично "међурелигијски" постављена институција годину дана ћути о растућој маси и деструктивној снази конкретних верских конфликата широм света?

Новинари су питали какав је, на пример став Управног одбора Центра према сукобу у Сирији, осим што Саудијска Арабија финансијски и оружјем помаже побуњенике против Асадовог режима.

На то се не може одговорити тако једноставно, сматра директор Центра, "зато што у деветочланом Управном одбору Центра седе представници више религија, који о том проблему имају различита мишљења".

Суздржаност када је реч о Сирији 

Чланови Управног одбора "нерадо разговарају о Сирји" изјављује Фаизал Бин Муамар додајући да је та суздржаност "политичке природе".

У управном одбору иначе седе по један јеврејски, хиндуистички и будистички представник, три хришћанска (из Католичке цркве, Енглеске пртестантске цркве и Православног патријархата у Константинопољу) и три исламска (два Сунита и један Шиит), сви високо позиционирани у хијерархијама својих верских организација.

Ако не разговарају о верском насиљу на терену - о чему онда разговарају кад се нађу?

Врло једноставно, одговорио је Фаизал Бин Муамар - разговарају о скупу који ће се почетком идуће недеље одржати у бечком "Хилтону" и на којем ће "пет стотина учесника размењивати мишљења о томе каква слика "другачијих" религија влада у глобалном простору образовања, медија и интернета". 

Конференција за новинаре је тако у већем делу протекла као разговор "глувих", при чему је директор Центра храбро издржао до краја разговора, док је у позадини текла видео пројекција његове аудијенције код Папе у Ватикану пре две седмице.

Треба ли тај филмски материјал схватити као нормалну илустрацију Међуверских активности или напротив као материјални доказ да се директор саудијског Центра стварно срео са Папом, саркастично коментаришу неки аустријски медији.

"Нови квалитет дијалога" 

Температуру овдашњих медија подиже и вицедиректорка Центра, бивша суткиња Клаудиа Бандион-Ортнер, која је ту да као представник аустријске државе поспе мало златне демократске прашине изнад Центра.

Она је пред новинарима хвалила "нови квалитет дијалога" којим се Центар истицао у протеклих годину дана.

На инсистирање дневног листа Прессе, Бандион-Ортнер је била присиљена да прецизира ту своју изјаву и објаснила да "нови квалитет дијалога" данашњице значи "не мешати се у политичке конфликте".

Није само "међуверски возни ред" саудијског Центра тема која подиже нервозу овдашњих, али генерално и европских медија према покушајима саудијског режима да се представи као конструктивни елемент у ширем неконструктивном окружењу.

Разговори "три плус три" (САД, Русија, Кина и Велика Британија, Француска, Немачка) са Ираном, који су без стварних резултата али зато према изјавама учесника са "позитивним осећајем" управо окончани у Женеви, као и потписивање "договора о договору" између УН-ове Атомске агенције ИАЕА и Ирана пре два дана, све више скрећу пажњу јавности на видљиву и невидљиву политику Саудијске Арабије.

Наиме, сунитски Ријад више нема осећаја да га политика западних сила штити пред војним, политичким и нуклеарним успоном његовог главног ривала за утицај у региону, шиитског Техерана (који, успут, потпомаже и сиријског председника Асада).

Оптимизам који се на Западу шири после разговора у Женеви прошлог викенда, као и приближавање у ставовима између УН-ове Атомске агенције и власти у Техерану базира се на врло мршавом фактичком стању - нити је Иран прихватио инспекције у војном постројењу Парчин, нити се иједном речју обавезао да ће зауставити процес обогаћивања урана.

Запад попушта под "шармом новог Техерана"?

У иранским нуклеарним постројењима и даље неометано тече процес обогаћивања уранове руде на 20 одсто, што је, према техничким информацијама из кругова ИАЕА много захтевнији процес него даље подизање од 20 одсто до концентрације 90 одсто, неопходне за производњу атомске бомбе.

Интерпретација Ријада је да запад полако попушта под шармом "новог Техерана", танкери с иранском нафтом би поново могли да заплове кроз Ормуски пролаз, цена барела би пала, а с њоме и саудијски приходи од нафте.

А ако Запад није у стању да заустави Иран, онда ће то морати Саудијска Арабија. Извештаји у том смислу све чешће се појављују по европским медијима, поготово од када је Би-Би-Си пре неколико дана пренео изјаву неименованог НАТО-извора како Ријад у Пакистану финансира производњу атомског оружја за своје потребе - у случају да "нови квалитет дијалога" закаже.

Необична ситуација је да Саудијска Арабија и Израел играју у истом тиму - коментаришу аустријски и немачки медији страх који те земље деле у односу на Иран као непознату нуклеарну величину.

Колико је међутим ирански програм заиста остао непознат и затворен за прогнозе, чуће се од 25. новембра у Бечу, када овде почиње састанак 35-оточланог Одбора гувернера УН-ове Атомске агенције.