Резолуција против америчког шпијунирања

После открића америчког програма прислушкивања страних држава и лидера, Немачка и Бразил припремају заједничку резолуцију о заштити личних слобода, коју ће предложити Генералној скупштини Уједињених нација.

У њој се, међутим, не помињу изричито Сједињене Америчке Државе, већ је циљ да се упути порука онима који злоупотребљавају систем. Из Вашингтона је саопштено да америчка администрација преиспитује програме надзора које спроводе тамошње обавештајне службе.

Бразил и Немачка, љути што су Американци прислушкивали председницу Дилму Русеф и канцеларку Ангелу Меркел, желе да се интернет уврсти у члан 17 међународног Пакта о грађанским и политичким правима, према којем нико не сме самовољно и незаконито да се уплиће у нечију приватност, породицу или преписку нити сме да повреди нечију част и углед.

Немачка шаље и своје обавештајце у Вашингтон, како би од Беле куће добила одговор на оптужбе да су америчке агенције надзирале европске званичнике.

Штефан Сабо из из Маршаловог фонд каже да је канцеларка Меркел одрасла у Источној Немачкој и навикла је да је прислушкују тамошње обавештајне службе.

"Није, међутим, очекивала да ће једна демократска земља са којом је Немачка у савезништву 50-60 година да се понаша на такав начин. Имиџ Америке у Европи све је лошији од почетка финансијске кризе, а сада на њу гледају такорећи као на противника", каже Сабо.

У Стејт дипартменту кажу да ће преиспитати програм праћења комуникација. Признају да су неке информације, пре свега у вези са шпијунирањем савезника изазвале напетости између Сједињених Држава и тих земаља, али јасно стављају до знања да не одустају од надзора интернета и телефонских разговора.

"Ми ћемо, наравно, наставити да прикупљамо потребне информације, како бисмо остали безбедни. То се односи и на наше савезнике. Наћи ћемо баланс између безбедносних потреба и питања приватности", каже портпаролка Стејт дипартмента Џен Псаки.

Некадашњи високи званичници Централне обавештајне агенције оцењују да су информације које је обелоданио одбегли обавештајац Едвард Сноуден помогле америчким противницима и да представљају највеће цурење поверљивих докумената у историји Сједињених Држава.

Нанеле су, кажу, и озбиљну штету напорима да се уђе у траг могућим терористичким претњама. Интернет сајт америчке Националне безбедносне агенције јуче је неколико сати био недоступан. У Вашингтону је саопштено да је то била последица техничке грешке, док се на друштвеним мрежама спекулише да је реч о хакерским нападима.