Парламентарни избори у Аустрији

У Аустрији се одржавају парламентарни избори, а анкете показују да је победник избора познат, али не и то како ће изгледати будућа владајућа коалиција.

Према истраживањима јавног мњења, на месту најјаче политичке снаге остаје Социјалдемократска партија (СПО), али је неизвесно да ли ће њен досадашњи коалициони партнер Народна партија (ОВП) освојити довољан број гласова да би могли поново да успоставе двочлану коалицију.

Наиме, ОВП је протеклих недеља падала подршка и веома је близу да изгуби другу позицију у земљи, односно да је престигне десничарска Слободарска партија (ФПО).

Истраживање ОГМ показује да би у овом тренутку СПО добила 27 одсто гласова, док би ОВП имала 22 одсто, а на трећем месту је ФПО са 21 одсто, али са два одсто више гласова него у јулу, док је исто толико изгубила народна странка.

На четвртом месту била би странка Зелених са 14 одсто, а потом следи нова странка "Тим Штронах", аустријско-канадског милијардера Франка Штронаха, који може рачунати са шест одсто гласова.

Такође, и мање партије, попут Савеза за будућност Аустрије (БЗО), који још пре пар месеци, према оцени стручњака није имао изгледа да поново пређе цензус, добијају на подршци.

Тако би и новооснована странка Неос могла прећи цензус, процењују аналитичари.

То би значило да би у будућем сазиву аустријског парламента поред СПО, ОВП, Зелених, ФПО, БЗО, могле бити и нове странке као што су Тим Штронах, којем се свакако прогнозира улазак у посланичке клупе, али и Неос.

Таква констелација драстично би смањила шансе да би будућа влада могла бити поново двочлана коалиција, већ би Аустрија била суочена са новим обликом владе, то јест владе са три члана.

Иначе, 76 одсто Аустријанаца изјавило је да ће 29. септембра сигурно изаћи на изборе, а осам одсто је рекло да ће то "највероватније" учинити.

Још увек постоји велики број неодлучних, који ће у последњи час донети одлуку коме дати свој глас и да ли уопште изаћи на изборе.

На листама кандидата готово свих већих партија било је и кандидата са простора бивше Југославије, који су се борили за гласове Аустријанаца пореклом са тог простора, али они се налазе на нижим позицијама и готово да немају изгледа да уђу у скупштинске клупе.

Другачија је ситуација код турске заједнице, која је била заступљенија на листама и уједно на вишерангираним позицијама.

Такође, Аустријанци са простора бивше Југославије слабије се одазивају гласањима, док су они турског порекла јединственији и излазе на гласање.

У Аустрији тренутно живи око 1,6 милиона становника мигрантског порекла, од којих пола милиона има право гласа, а међу њима су најбројнији они пореклом са простора бивше Југославије.

Иначе, на овим изборима, на којима се бира нови сазив парламента који броји 183 посланичка места, право гласа има око 6,4 милиона становника Аустрије.

Више од десет одсто, то јест 668.658 затражило је гласачке листиће, како би гласало путем поште, што је нови рекорд.

Први прелиминарни резултати биће саопштени у недељу увече, а коначни у четвртак, када се изброје гласови послати путем поште, што би могло утицати на исход гласања у случају да се неке странке налазе "за длаку" испод цензуса.

Након избора, влада у уторак подноси оставку председнику Аустрије Хајнцу Фишеру, који ће је прихватити и истовремено наложити јој да настави послове до полагања заклетве нове владе.

Затим ће председник Фишер обавити разговоре са главним кандидатима партија, а потом ће једном од њих дати мандат за формирање владе.

Како је најављено, резултати избора биће озваничени 16. октобра, а нови сазив парламента моћи ће да заседа први пут 29. октобра, месец дана после избора када треба да се одржи конститутивна седница.

Када ће бити успостављена нова влада зависиће пре свега од исхода избора, а од 1945. године је за формирање владе било потребно у просеку 59 дана.