ЦИА: Милошевић заказао, Туђман бесраман

Америчка Централна обавештајна агенција је, како преносе хрватски медији, била отворено изненађена изостанком било какве реакције званичног Београда за време хрватске војне акције "Олуја", наводи се у делу докумената библиотеке "Клинтон" и америчке тајне службе са којих је скинута ознака тајности, а чије објављивање је најављено за почетак октобра.

У делу документације, која се делимично бави и Хрватском, наводи се да ЦИА није могла да верује да је изостала реакција некадашњег српског председника Слободана Милошевића и његових сарадника за време хрватске војне акције "Олуја".

Американци су, како преноси хрватски Вечерњи лист, очекивали много бурнију реакцију званичног Београда.

ЦИА је, указује се, констатовала да је тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман постао тврдоглав након победе у "Олуји" и да је "бесрамно" америчким дипломатама изнео своју визију за будућност региона по принципу поделе БиХ између Хрватске и Србије.

Туђман је, процењивала је ЦИА, вероватно такво решење проблема видео као дугорочни процес који ће неизбежно довести до укључивања босанских Хрвата у територију "велике Хрватске", док би "крња" босанско-муслиманска држава у најбољем случају била хрватски протекторат.

У анализи ЦИА се наводи и да је тадашњи, ратни председник БиХ Алија Изетбеговић, како се наводи, вероватно с правом страховао да ће Хрватска покушати да задржи контролу над освојеним територијама у Босни.

Из до сада објављених докумената закључује се и да је САД био неодлучан по питању признања самосталности бивших југословенских држава, јер су страховао какве би реакције то могло имати на терену.

"Одлука Немачке и других земаља Европске заједнице да признају независност југословенских република вероватно ће изазвати Србе и Хрвате (у БиХ) да српска и хрватска подручја прикључе Србији и Хрватској. Ово би могло изазвати ланац насиља док локалне групе буду настојале да спрече или посесе анексију тих подручја", наводи се у делу једног од већ објављених докумената.

Занимљиво је, како се истиче, да је ЦИА тражила и сценарио према којем би се могао избећи сукоб већих размера. Американци су, наиме, сматрали како контролу над стањем у БиХ у том тренутку треба да узме умерена струја, која ће касније, кроз преговоре поделити БиХ и створити већинске хрватске и српске територије које би се, можда, прикључиле Хрватској и Србији.

Пренет је и извештај ЦИА под бројем Р 70-14 1ОЦТ2013 од 11. септембра 1995. године под називом "Хрватска визија Босне" у којем стоји: "Будући да је Хрватска у августу успешно вратила Крајину, њени лидери сматрају да морају имати активнији ангажман за постизање мира у Босни.

У извештају се наводи и да је запажен напредак у сарадњи са Сарајевом.

"У Сплиту је 22. јула 1995. потписана Декларација што је основ за хрватске војне интервенције у Босни. Министар спољних послова (Ејуп) Ганић рекао је америчким дипломатама да ће заједничким војним операцијама у Босни проширити територију под контролом Федерације на око 60 одсто, што ће представљати основу за договоре око Федерације за преговарачким столом. Такве операције су привремено на чекању због мировних преговора", наводе хрватски медији.