Амбасадорка Египта: Није било пуча!

Новоименована амбасадорка Египта у Београду Менха Махрус Бахум оценила је да се ситуација у тој земљи смирује и да туристи могу слободно да је посећују. Бахум је у интервјуу за РТС истакла да се тренутно власти Египта боре против терориста и да је потребно избегавати Каиро и Александрију. Амбасадорка Бахум тврди да у Египту није било пуча, већ да је војска интервенисала на захтев народа.

Шта се тренутно дешава у Египту? Чули смо да је полицијски час скраћен за два сата. Да ли то значи да се ситуација смирује?

Та одлука објављена је недавно. Донета је на захтев великог броја грађана којима је неопходно да почну рано ујутру да путују на посао и због других потреба свакодневног живота. Ситуација се сада смирује, али и даље не бих рекла да је идеална. Пратићемо је пажљиво из дана у дан.

Шта сада чека Египат? Ви имате владу коју на западу по аутоматизму не сматрају демократском јер је постављена после војног преврата. Шта ће се следеће догодити, можемо ли у неко догледно време да очекујемо нове изборе?

Ја бих најпре да исправим мало Вашу терминологију. Мислим да у Египту нема говора о неком преврату. Постоје критеријуми како се дефинише пуч. Као прво, он се не најављује, а ми смо ову промену пре више месеци најавили. Рекли смо да ћемо се мобилизовати да окончамо владавину постојеће владе. Народ је од председника тражио да одступи, а од војске да преузме власт. Тражили су да се одрже превремени избори. Дакле, војска је интервеснисала на захтев народа.

Истог оног народа који је пре тога на изборима гласао за Муслиманско братство?

Дозволите да објасним неколико ствари. Да поређам по реду: Као прво, што се тиче председничких избора на којима је победио Мухамед Мурси, то колико су они били транспарентни је под знаком питања. Ја сад нећу да дајем коначан суд јер је суду предато је много примедаба и сада се оне решавају у судким органима.

Као друго, када народ изађе на улице, и то 33 милиона људи изађе на улице и тражи да председник оде, то онда поставља питање не легалности већ легитимитета. Скуп толико људи незабележен је у историји. Да вам то дочарам цифрама: на изборима који су довели Мурсија на власт, од педесет милиона Египћана који су уписани у бирачки списак изашло је да гласа само 25 милиона. И од тих 25 милиона Мурси је успео да добије 13 милиона, а Ахмад Шафи 12 милиона.

Дакле, говоримо и 13 милиона људи који су гласали за Мурсија а онда о 33 милиона који су 30. јуна изашли на улицу да га отерају. Међу тих 33 милиона било је доста и оних који су претходно гласали за њега. Зар после тога није легитимно збацити председника, поготово у земљи у којој устав не познаје могућност његовог опозива.

Да, али да ли је, ако је већ, како ви кажете, постојала подршка већине народа, 33 милиона на улицама, било неопходно послати тенкове на ону мењину која је подржавала Мурсија и угушити њихов протест у крви? Ви сте мени то описали као борбу против тероризма, али до нас долазе извештаји да је реч о крвавом обрачуну са цивилима који протестују?

Пре емисије смо причали и ја сам вам предочила да имам велики број снимака који показују колико је то био миран протест. Као што знате Мурсијеве присталице су подигле два логора у разним деловима Каира, један у Рабала девији и један у Нахди. Кампови су постојали око шест недеља. У њима је било много оружја и муниције. Нашли смо и собе за погубљења. Током тих шест недеља бројни у били случајеви отмица, мучења и убијања цивила. Нападали су полицију и подстрекивали насиље у целој земљи.

То нису мирни протести. Влада је заиста желела да уклони те кампове на најмирнији могући начин. Много пута су упозорени и свих шест недеља са њима се преговарало да мирно напусте кампове. Нигде на свету власти не би дозволиле, чак и да нема насиља, да неко недељама и месецима блокира два дела града.

Шта сад чека Египат, нисте ми одговорили, дуг период војне власти или нови избори?

Као прво, нема војне владавине. Имамо председника Уставног суда који је положио заклетву као привремени председник, имамо премијера и министре који су сви технократе и стручњаци у својим областима и имамо војску која ради оно што војска треба да ради. Они су се умешали само зато што је то од њих тражио народ и зато што је после дугог периода сукоба претила опасност да избије грађански рат.

А сада грађански рат неће избити?

Сигурно неће. Видели смо ко је покушавао да га покрене.

Да ли је Египат сад безбедан за странце?

Јесте, мада бих ја за сада рекла да треба избегавати Каиро и Александрију јер се у нашој земљи води рат против тероризма.

Тероризма за који сте сигурни да не може да стигне до туристичких одредишта. Како можете да будете тако сигурни када је и у време стабилности у Египту, рецимо 1996. године у Луксору, било терористичких напада на туристе? Није ли сад кад је Муслиманско братство сатерано у ћошак већа опасност да се неки од њих окрену тероризму?

Не могу апслоутно да тврдим али вас уверавам да ако се појави та опасност да ћемо вас ми први обавестити и упозорити да не долазите. Последње што бисмо ми желели је да неко дође у Египат у ту настрада. Морам ту да се вратим на насиље које смо видели у два Мурсијева кампа. Имамо снимке њихових лидера који су током демонстрација у та два кампа јавно говорили - или да се Мухамед Мурси врати на власт или ћемо цео Египат да бацимо у насиље, хаос и уништење.

Колика је шанса да им успе ово друго?

Тај сценарио се већ одвија. У последњих неколико дана, од среде 14. августа када су евакуисана та два кампа, улице наших градова је захватило насиље. Они нападају и спаљују јавне институције, зграде, полицијске станице, приватно власништво, цркве, џамије, имовину Копта у горњем Египту, на све су насрнули, тако да они нису само у празно причали да ће почети насиље већ су и урадили то што су обећали.