Пораз "опције за срећу"

Ни срећа више није магнет за бираче, бар не у Краљевини Бутан. Овог месеца на другим општим изборима у историји те државе пораз је доживео светски познати, сада већ бивши, премијер Јигми I Тинли. Он је на форумима у Уједињених Нацијама и у сусретима са државним лидерима широм света промовисао филозофију бутанских краљева да земља у развоју треба да се одупре глобализацији, конзумерству и неконтролисаном технолошком напретку, те посвети очувању своје културе, неговању традиционалних вредности и духовности.

По тој филозофији, сам економски напредак и новац не могу да донесу срећу, па напредак државе не треба да се мери чисто економским показатељима као што је домаћи бруто производ, већ степеном очуваности културе и природе, те осећајем среће. Стога, оно што би државе требале да имају за свој циљ је пре свега срећа народа, а не унапређење економских показатеља. 

Бутан никада није био колонизован од стране ни једне велике силе, па је успео да очува своју древну културу релативно нетакнуту.

Егзотично краљевство под небеским сводом

Ова краљевина на крову света, Хималајима, деценијама се налазила у потпуној или делимичној изолацији - својевољно. У природним лепотама обдареном Бутану национална валута уведена је тек седамдесетих година, а телевизија тек 1999, заједно са интернетом. 

Седамдесетих година прошлог века тадашњи краљ Бутана, који је био образован у Индији и Британији, схватио је да сам економски раст није довољан за срећи и формулисао је идеју "бруто домаће среће". 

"Бруто домаћа срећа" поред економског раста и развоја обухвата и очување културе и животне средине и сујбективни осећај задовољства, односно среће код грађана.

Бивши премијер Тинли током своје владе основао је центар за Бутанске студије чији је један од задатака био да дефинише стандарде по којима би се мерила сложено конципирана "бруто домаћа срећа." 

На међународној сцени он је био један од вођа покрета за реформу монетарног система Бретон-Вудс који је успоставио основе за трговачке и финансијске односе међу државама средином прошлог века и довео до формирања Светске Банке и Међународног Монетарног Фонда.

Азијски коментатори оцењују да је његова политика промоције бруто домаће среће и традиционалне културе својом оригиналношћу свратила светску позорност на његову малу државу која броји свега 700.000 становника и налази се стешњена измежу најмногољуднијих држава света Кине и Индије.

Народ изабрао економију уместо идеала

За време Тинлијевог петогодишњег мандата, до тада изоловани Бутан успоставио је односе са 32 државе. У исто време, земља је полако почела и да се отвара и за већу економску сарадњу са иностранством, те је забележила економски раст од око девет одсто годишње, што је проценат популације који живи испод линије сиромаштва смањило са 23 на 12 одсто.

Ипак, то није било довољно за нови мандат. Становници Бутана, од којих су због тешког терена и недостатка инфраструктуре неки морали седам дана да пешаче до гласачких места. У изјавама извештачима рекли су да желе више посла и бољи стандард који је угрозило укидање јефтиних пошиљки гаса и керозина из Индије. До проблема у снабдевању и поскупљења тих потрепштина дошло је због дуга и неликвидности бутанске државе. 

Млади Бутанци такође желе боље снабдевање струјом, бољу мрежу мобилне телефоније и интернет. 

По оценама азијских аналитичара, бутански гласачи су у опозиционој Народној демократској партији изабрали политичку опцију која за циљ има решавање конкретних економских питања, искорење корупције и унапређивање традиционално добрих односа са Индијом, а не идеалистичке покушаје да се од Бутана направи светски лидер у култури и промоцији концепта "бруто домаће среће" по цену запостављања реалних унутрашњих проблема.