Гези, кад су цветале побуне

Истанбулски парк Гези, једна од ретких зелених оаза у центру града на Босфору, претходног месеца био је често заливен воденим топовима, а уместо мало свежег ваздуха простор у њему испуњавао је сузавац. Са места на којем аутобуси крећу из центра Истанбула ка осталим деловима огромног града, кренули су и протести који су се проширили на целу Турску.

Међу осталим знаменитостима града који је често мењао име, Гези није толико упечатљив и делује као обичан парк, не много занимљив туристима. Ипак, за Турке, а поготово становнике Истанбула, парк има велику и симболичку вредност, што доказују таласи протеста који су покренути упрво планом његове реконструкције и изградње тржног центра на том месту.

Недавном одлуком управног суда у Истанбулу, поништен је пројекат преуређења трга Таксим и парка Гези у његовом склопу, са образложењем да није у складу са мерама заштите, идентитетом трга и другим прописима. Цвеће, стабла и фонтане парка крију темеље на којима је грађен визуелни и симболички идентитет парка који је Турцима добро познат.

У граду који спаја два континента и који познат као рај за шопинг са богатом и разноврсном понудом, има више од 90 великих тржних центара, а у наредне три године пројектована је градња још око 40. Ипак, када је реч о понуди зелених оаза у које се може побећи од стампеда туриста из целог света и хаоса истанбулског саобраћаја, она је мала, а места за рекреацију и лагану шетњу посебно су ретка у ужем центру града.

Међутим, није само "недостатак паркова" оно што парк Гези чини посебним. Оивичен луксузним хотелима као што су "Хилтон" и "Интерконтинентал" и смештен у близини Споменика независности, симбола стварања модерне турске државе, парк има занимљиву историју у којој су збачени многи владари.

Место у центру једног од највећих градова на свету било је сведок и многих револуција у којима се захтевала модернизација и секуларизација, тако да је Гези парк и симбол борбе за турску Републику и идеале оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.

Од гробља до стадиона

На том месту прво су била гробља, затим војне касарне, па фудбалски стадион, а тек касније је постао парк који је претходних месеци заузимао главна места у свим светским медијима као центар протеста против турског премијера Ердогана.

За време великог Османског царства, на месту даншњег Гези парка издизали су се надгробни споменици Јерменима настрадалим у геноциду који Турска ни данас не признаје. Питање тог геноцида акутелизовано је са почетком евроинтеграције Турске, а једном приликом је и добитник Нобелове награде за књижевност Орхан Памук изјавио да је Турска одговорна за геноцид.

На то су алудирали и демонстранти када су током недавних протеста носили транспаренте са натписима "Сви смо ми Јермени" и узвикивали да се испод Гези парка налазе кости убијених Јермена.

Турбулентнији период у историји данашњег простора Гези парка почиње крајем 18. века, када на том месту почиње изградња касарне, која се завршава 1806. године за време султана Селима Трећег и добија име Касарна Топчу.

Објекат је служио за обуку војних јединица и представаљао је покушај модернизације турске војске. Ипак, ни релативно кратка историја касарне Топчу није могла да прође без неколико великих пожара, након којих су вршене реконструкције.

Већ тада, на том месту почињали су и "пожари" који су потресали и политичку сцену државе. Селим Трећи, султан за време чије владавине је почео Први срски устанак, свргут је с власти у побуни која је почела баш у касарни Топчу.

Место парка Гези било је сведок догађаја у којима је збачен још један турски владар, султан Абдулхамид Други, последњи апсолутистички турски султан. Свргнут је у Младотурској револуцији којом се захтевала модернизација земље и успостављање скупштине. Побуну је искористила и Аустроугарска да анектира Босну и Херцеговину.

Пошто се место показало погубним за неколико познатих владара, у оквиру касарне Топчу почиње градња дрвених трибина, и ту настаје Стадион Таксим, игралиште на којем почиње историја турског репрезентативног фудбала и на којем ће се одиграти неколико важних спортских бојева.

Турска фудбалска репрезентација је у октобру 1923. године на том стадиону одиграла прву званичну утакмицу против Румуније, а резултат је био 2:2. Још неколико битних мечева, који се памте у историји фудбала у Турској одиграло се на том месту, а стадион су користила и три највећа турска клуба, Бешикташ, Галатасарај и Фенербахче.

Први модерни парк у републици

Ипак, тло се није показало погодно ни за стадион, иако су се на том месту одржавале и многе културне и забавне манифестације. У првим годинама републике Турске, градоначелник Истанбула Луфти Кирдар наређује да се изгради трг Таксим, и 1935. године задатак поверава чувеном француском урбанисти Хенрију Просту, познатом између осталог и по делима у Казабланки.

По Простовом пројекту, предвиђено је рушење касарне Топчу, а трава на којој се играо фудбал замењена је зеленилом парка. Прост је замислио још неколико вртова за шетњу, али те идеје нису заживеле из економских разлога.

Тако је рођен први модеран парк у Истанбулу од проглашења турске републике 1923. године, а носио је име по Исмету Иненију, првом Ататурковом сараднику и његовом наследнику на председничком месту.

И ту није стала историја борби и побуна у парку Гези и крај Споменика независности на Таксиму. Многи синдикални и раднички протести, и други скупови одржавани су на том месту, а све је кулминирало овогодишњим масовним демонстрацијама против премијера Ердогана чија је "иницијална каписла" био план преуређења Таксима.

Гези парк се претворио у камп демонстраната који нису хтели да напусте место упркос бруталности турске полиције. Протести још нису потпуно угушени, а парк је преуређен и поново отворен за посетиоце.

После првог таласа протеста, гувернер Истанбула је, отварајући парк, изјавио да је зелена површина парка повећана за 8.000 квадратних метара и да сада износи 58.000 квадратних метара. У парку има 704 стабла и 322.000 посађеног цвећа.

По свему судећи, то новопосађено цвеће неће још дуго издржати, јер је Гези много више од обичног парка. Његова судбина чврсто је у вези са борбом за модернизацију и отпор исламизацији турског друштва. Да његове стазе нису прожете толиком симболиком, вероватно би турској полицији било знатно лакше да заустави цветање протеста који премијеру Ердогану задају толико проблема.

И актуелне турске власти, које судећи по анкетама имају широку подршку грађана, мораће да поведу рачуна о значају Гези парка, који није велика туристичка атракција у граду под зидинама Константинопоља, али који има мало али важно место у историји турске републике.