Литванија Москви не верује

Хоће ли Литванија у свом управо започетом шестомесечном турнусу као нови председавајући Европске уније увући Европљане у ново ледено доба са Русијом? То питање постављају аустријски и немачки медији, коментаришући неке изјаве литванских званичника, пре свега оне што их је државна председница Далиа Грибаускаите дала о Едварду Сноудену, бившем сараднику америчке тајне службе НСА.

Информације које је Сноуден открио свету - да Америка више не прави разлику између пријатеља и непријатеља, за Грибаускаите нису ни најмање релевантне, важно је само "време и место".

"Време" се односи на предстојеће преговоре о ЕУ енергетској политици и статуса Газпрома, "место" је наравно Москва, где Сноуден већ скоро две недеље живи у транзитном тракту међународног аеродрома Шереметјево.

"Зашто баш Москва", пита се Грибаускаита и додаје како је "чињеница да је Сноуден у Русији чини дупло неповерљивом према ономе што говори."

Очекивао се релативно миран литвански турнус на челу ЕУ, будући да је у претходних шест месеци ирског председавања обављен велики посао.

Управо је договорена реформа аграрне политике, склопљен је бџет, банковна унија је на путу, учињен је и и следећи корак ка проширења Уније са Србијом, све у свему, овдашњи су коментари, Виљнус је барем могао добити на поклон мирно лето.

Аустријски Пресе открива шта је то кренуло криво по Виљнус: реакције на Сноудена откривају сву дубину антируских рефлекса у тој балтичкој републици.

Литванска опседнутост Москвом иде тако далеко да би се то могло претворити у главну политичку линију коју ће Виљнус форсирати у наредних пола године као председавајући ЕУ.

Значи ли то да ће Европска унија неко време бити талац литванске - заслужене или незаслужене - параноје у односу на Москву?

Тако далеко за сада не треба ићи, јер, нити ЕУ - председавајући практично имају довољно времена да пресликају властите колективне неурозе на читаву Унију, нити службено поседују толику моћ.

Очекује се, међутим, да би литвански званичници, чешће него што то буде дозвољавао добар укус и дипломатски шик, могли да реагују из "дубоко усађеног анти-руског рефлекса", и тиме додатно хране параноју која полако расте са обе стране Атлантика.

Са америчке тачке гледишта, проблем са невољником Сноудоном, кога нико неће, осим наводно неких латиноамеричких земаља (ако и оне наредних дана издрже притисак великог суседа на северу!) само расте.

Као прво, оно што Сноуден говори, открива могућу чиненицу да Америка као велесила није само моћна, утицајна, и опасна за непријатеље, већ на тренутке и неурачунљива.

Као друго, оно што Сноуден "ради" - мисли се на непланирано слетање боливијског председника Моралеса у Бечу прошлог уторка - представља Америку као објект подсмеха, што је за Вашингтон вероватно још горе од онога што Сноуден говори.

Информација да Сноуден седи у авиону с Моралесом је "највероватније финта руских тајних служби", изјављује бивши шеф аустрјског Државног уреда за заштиту Устава и борбу против тероризма (БВТ) Герт-Рене Поли.

„Чињеница да је Вашингтон својим дипломатама стациониранима у Европи наредио марш на локална министарства иностраних послова тражеи да Моралесу забране прелетање њихових националних ваздушних простора, говори у пролог томе да су Американци насели руском оперативном вицу", каже Поли у интервјуу аустријском ОРФ-у.

Његов закључак: "Била је то једна од досада највећих бламажа америчке спољне политике и шпијунског заната."

Што се тиче америчког "дипломатског марша" у Европи, аустријски министар спољних послова Михаел Шпинделегер пизнаје да га је у време кризе с Моралесовим авионом амерички билатерални амбасадор Вилиам Ико пола сата држао на телефону "у покушају да му пренесе амерички поглед на ствари".

Све у свему, то што мала Литванија у ЕУ уноси свој историјски зарађени психотични баласт анти-руских рефлекса, другим речима, на мала врата "кријумчари непријатеље" у Унију, показује се за сада као нежељени, али могући ефект литванског председавања Европским већем.

У одбрану Виљнуса се може поставити следеће питање: Параноидна мала земља или параноидна велесила - шта је опасније?