Барометар европских криза

Балкан је као кризно жариште углавном угашен - констатује се у управо објављеном извештају Института за истраживање конфликата из Хајделберга. Према такозваном "Конфликт барометру" тог немачког института, укупан број конфликата у Европи 2012. године остао је на истом нивоу као и у години пре тога - 58, с тим да је у три четвртине случајева била реч о ненасилним сукобима.

Због чега се то Европљани најчешће свађају, а повремено и туку? На првом месту су, у нерешеној трци, захтеви за аутономијом и покушаји сецесије, сваки по 14 случајева.

Следе, такође у мртвој трци: сукоби за успостављање интернационалне премоћи, свађе око територије и нерешене расправе око системско-политичких/идеолошких питања.

Метод по коме хајделбершки "Конфликт барометар" успоставља своје годишње листе оперише на бази оцена које се додељују зонама конфликта. "Јединица" значи обичну расправу или мало жучнију свађу у парламенту, "двојка" означава ненасилну кризу, "тројка" кризу с насиљем, "четворка" спорадични рат, а "петица" рат.

Добра вест је да у Европи овог тренутка више нико не ратује за "петицу"- већина оцена које истраживаки тим професора и политиколога из Хајделберга уписује у свој годишњи извештај су "тројке" и "јединице".

Једна једина "четворка" дата је северном Закавказју у Русији, где исламски милитанти од Москве траже комплексне и свеобухватне промене свог статуса - отцепљење, промену политичког система, увођење религијског фундаментализма.

Најлошију оцену на подручју бивше Југославије добили су конфликти Србија-Косово и Македонија-албанска мањина - тројку, што значи да спадају у категорију "конфликта с насиљем".

На том месту аутори извештаја уносе један нови критеријум, желећи да направе разлику између истих оцена, па кажу да није битна само висина оцене, већ и њена тенденција, да ли се процењује да конфликт расте, стагнира, или опада.

Конфликт Србија-Косово стагнира

Како је процена да конфликт Србија-Косово стагнира, та је "тројка" нижег интензитета него јака "тројка" која се додељује македонско-албанској кризи са тенденцијом раста.

Још је нешто интересантно када је у питању конфликт Србија-Косово. Он се наиме у извештају Института из Хајделберга не појављује у форми уобичајеној за већину европских медија, као сукоб Београд-Приштина, односно две независне земље.

Напротив, Конфликт барометар га карактерише као "сукоб косоварске владе са централном владом у Србији", што значи да се опредељује за државно-правне, а не политичке критеријуме.

Кризно подручје у Прешевској долини, где албанска мањина отвара питање аутономије од Београда, добило је двојку, што значи да је оцењено као криза без насиља, али с тенденцијом ка порасту.

Полуугашени остаци свих осталих сукоба на подручју бивше Југославије, оних истих због којих су људи од 1991. до 1999. године гинули, а куће рушене по Босни, Хрватској, Словенији, Србији и другде, добили су "јединице" у стагнацији.

Од онога што још тиња, Институт три пута спомиње централне босанско-херцеговачке власти, које се носе са Републиком Српском, хрватским политичким партијама из Босне и локалним Вехабијама, сва три пута "јединица".

Санџак доноси Србији две "јединице" - једном су то Вехабије који од Београда траже отцепљење и нови политичко-религиозни систем, други пут локални Муслимани који би били задовољни и са више аутономије.

Захтеви хрватских Срба према властима у Загребу, око питања аутономије, такође се оцењују "јединицом" која стагнира. Конфликт Србија-Хрватска, око којег се деведесетих година сломила читава Југославија, не заслужује чак ни "јединицу" - он у "Барометру" више и не постоји.

Па то и није бог зна шта, коментарише аустријски дневни лист Пресе оцене из Конфликт-барометра. Од свих могућих конфликата на Балкану само је један једини заиста и решен, онај између Срба и Хрвата, наводи Пресе. Укратко, један почетак великог пријатељства, а све остало је отворено.

Институт за истраживање интернационалних конфликата је независно и интердисциплинарно професионално друштво при Факултету политичких наука Универзитета Хајделберг.

Почев од 1991. године, Институт објављује своје "барометре" кризних жарита, трагајући за научним методама препознавања, класификације, контроле и решавања унутрашњих и међудржавних политичких конфликата широм света.