Ватикан негира умешаност папе у Прљави рат

Ватикан је негирао да папа Фрања није стао у одбрану људских права за време војног режима у својој родној Аргентини од 1976. до 1983. године, периода познатог под називом Прљави рат.

"Никада није постојала поуздана, конкретна оптужба против њега", рекао је портпарол Ватикана Федерико Ломбарди, додајући да папа никада није био оптужен и да овакве оптужбе износе "антицрквени левичарски елементи који по навици нападају Цркву", јавио је Би-Би-Си.

Хорхе Бергољо, нови папа Фрања, предводио је аргентинске језуите за време војне хунте.

Он је у то време, као и други латиноамерички свештеници, морао да се избори, с једне стране, с репресивним десничарским режимом, а, с друге, са покретом у оквиру цркве који је нагињао ка политичком активизму левице.

Једна од оптужби против њега тиче се случаја двојице језуита из 1976. године, које је отела војна власт у Аргентини и мучила пет месеци.

Бергоља, који је у то време био покрајински црквени старешина, појединци су оптуживали да није заштитио језуите од хапшења, а он је у вези са тим случајем саслушан у својству сведока 2010. године.

Ауторизовани биограф новог папе Серђо Рубин тврди да је вођа језуита "предузео ванредне, тајне мере" да би спасао ухапшене.

Друга оптужба односи се на то да садашњи папа није помогао да се пронађе беба једне жене која је киднапована када је била у петом месецу трудноће и убијена 1977. године.

Бергољо је 2010. године посведочио да је за крађе беба сазнао тек доста времена након пада војног режима, што многи оспоравају.

Према званичним подацима, у Прљавом рату убијено је 13.000 људи, а многе жртве биле су труднице које су се порађале у тајним породилиштима.

Није познат тачан број беба које су украдене од левичарских активиста који су мучени у затворима у то време, али групе за људска права тврде да их је било близу 500 и да су та деца после одгајана у породицама блиским тадашњем режиму.