Ли Кећенг нови премијер Кине

Свекинески народни конгрес данас је формално изабрао Ли Кећенга за новог премијера, постављајући правника и доктора економских наука да води другу највећу економију на свету и оживи њен раст кроз потрошњу све богатијег друштва.

Ли (57) ће на том положају заменити Вен Ђиабаоа који одлази у пензију.

Скоро 3.000 делегата окупљених у Великој палати народа у центру Пекинга гласало је за Лија и тиме завршило процес преноса власти на млађу генерацију политичара, што се у Кини дешава сваких десет година.

Само три делегата кинеског парламента гласала су против избора Лија, а шест је било уздржано.

Након објављивања резултата, Ли је примио честитке од председника Сји Ђинпинга, кога је парламент јуче поставио на то место. Након тога му је пришао његов предходник Вен Ђиабао и њих двојица су разменила неколико речи, што је директно преносила телевизија.

Док је председник Си врховни политички вођа у земљи, Ли предводи Државни савет или владу и задужен је за спровођење државне политике и посебно економије.

Као премијер Ли је суочен са великим разликама између богатих и сиромашних, привреди која се претерано ослања на инвестициона трошења и упорно скупо тржиште станова, што изазива незадовољство средње класе.

Од Лија и млађе генерације руководилаца сада на власти очекује се да предузму озбиљније реформе у привреди и друштву, или би се могли суочити са изливима незадовољства и нередима. У говорима на последњем партијском конгресу реформе су била кључна реч за излазак из кризе с успоравањем привреде и све раширенијом корупцијом.

Ко је Ли Кећенг?

Више него иједан кинески партијски лидер до сада, Ли је био умешан у политичка љуљања током декаде реформи под Денг Сијаопингом, које су завршене 1989. године гушењем студентских демонстрација на тргу Тјенанмен.

Као студент Пекиншког универзитета он је знао многе од студентских лидера и друговао с њима. Већина њих је касније ухапшена или побегла у иностранство. Ли течно говори енглески и иако је завршио права има докторат из економије, преносе агенције.

То ће му и те како требати да би се носио са успоравањем раста привреде који је 2012. са 7,8 процената био најнижи у послењих 13 година и за разлику од забринутости у Кини, изазива завист других већих економија.

Аналитичари су описали Венове године на власти као "изгубљену деценију" у којој су економске реформе успорене и велика државна предузећа појачала свој утицај на привреду.

Си и Ли сада треба да изађу с планом не само подстицања привредног раста него и стабилизације тржишта некретнина. Они морају да делују брзо како би умирили тржиште на коме су цене некретнина скочиле скоро десет пута у већим градовима последњих десет година.

Широм Кине људи су преосетљиви на све веће разлике у приходима. Кина има 2,7 милиона доларских милионера и 251 милијардера, према економском часопсу Хурун рипорт, али 13 одсто људи живи са мање од 1,25 долара дневно, према статистикама Уједињених нација.

Просечан приход у градовима је 21.810 јуана (3.500 долара), али су зато разлике у зарадама у градовима и на селу, где званично живи две трећине становника, огромне.

Власти већ припремају планове за процес урбанизације, или пресељења око 400 милиона становика села и легализације миграната у градовима, што до сада због крутих прописа није било могуће. Радници са села су тако остајали без икаквих права, социјалних и здравствених повластица у градовима које су дизали својим радом.

Руководство је свесно да би неуспех у премошћавању јаза у богатству или смањења надуваног балона цена некретнина могао да изазове нежељене ефекте и чак угрози власт Комунистичке партије Кине.

Нова администрација такође мора да покуша да милионе јефтиних састављача робе за извоз претвори у светске произвођаче властитих артикала и повећа домаћу потрошњу, што ће бити приоритет да би се очувао даљи раст економије и друштва.