Швајцарци ограничавају бонусе директорима

Више од 60 одсто Швајцараца подржало је на референдуму ограничавање високих надокнада менаџерима компанија котираних на берзи и давање такозваних "златних падобрана" одлазећим директорима, показали су први резултати.

Према првим незваничним резултатима у кантону Женева 67,7 одсто бирача подржало је иницијативу. Према пројекцији за финансијску престоницу Швајцарске Цирих, за ту меру, названу Миндерова иницијатива по сенатору Томасу Миндеру, до краја гласања изјасниће се 71 одсто гласачког тела.

У Женеви је гласање завршено у подне, а у Цириху ће гласачка места бити отворена нешто дуже.

"Народ је одлучио да пошаље јак сигнал управама фирми, швајцарској влади и парламенту", рекао је Миндер за швајцарску телевизију РТС, додајући да није изненађен досадашњим резултатима.

Велики број Швајцараца, који се више пута годишње позивају да се изјашњавају на референдумима о разним питањима, већ су гласали писмено две до три недеље пре изборног дана.

Текст о коме се гласа предвиђа да се ставе ограничења тако да фирме котиране на берзи више не могу да дају претеране надокнаде својим вишим кадровима.

Предвиђа се ограничавање мандата чланова управног одбора на годину дана, и забрана неких исплата, као што су надокнаде за одлазак, популарно назване "златни падобрани".

Такође плате чланова управног одбора и руководства треба обавезно да одобри скупштина акционара. За кршење прописа предвиђена је казна затвора од три године, плус новчана казна која може да иде до шест годишњих плата, наводи се у тексту који је дат на гласање.

Швајцарци незадовољни бонусима директора

Агенција АФП подсећа да је Швајцарска избегла економску кризу која је погодила Европску унију, али да је и у њој јавност незадовољна високим платама и бонусима за водеће бизнисмене.

Међу њима је и Данијел Васела, бивши директор фармацеутског гиганта "Новартиса", који је у 2011. години примио 15 милиона швајцарских франака (16 милиона евра).

Додатно уље на ватру долио је план да му се додели 72 милиона швајцараца као отпремнина и тај износ је био предвиђен да му се исплати у шест година.

Васела је био на челу фирме од 1996. године до прошлог фебруара. Иако се одустало од такве исплате, он је остао негативан пример за оне који су водили кампању за расписивање референдума. Договор с њим је недавно процурео у јавност.

На удару поборника референдума нашли су се и челници још неких компанија. Тако, за шефа фармацеутске компаније "Рош Северин Шван" планирано 12,5 милиона швајцараца, за директора гиганта "Нестлеа" Паула Булка 11,2 милиона и за лидера производјача чоколаде "Линд" Ернста Танера 10 милиона.

Швајцарска влада и горњи дом парламента били су против одржавања референдума, упозоравајући да би неке велике компаније могле да одлуче да своје седиште преселе у неку другу земљу.

Миндер је одбацио тај аргумент, рекавши да очекује да ће његова иницијатива постати "најбољи извозни производ" Швајцарске.

"Ово је велика предност за инвеститоре", рекао је он и навео да ће уместо одлазака компанија из земље, такав закон подстаћи компаније да дођу у Швајцарску.