Савремено ропство уносан бизнис

Ропство - иако, званично укинуто готово у свим земљама света, није коначно нестало, а феномен ропства је чак сложенији него раније, наводи француски портал Атлантико преносећи резултате истраживања које је објавила агенција Ројтерс.

Француски медији пишу да се у Индији, где средња класа чини 30 одсто популације од 1,2 милијарде становника, кућна послуга претвара у робове.

Све је чешћа злоупотреба имиграната из Африке, Средњег истока и других делова Јужне Азије, наводе француски медији истичући да трговци и послодавци и даље могу да пролазе некажњено с обзиром да на то "да не постоје прописи, ни агенције које би посредовале приликом запошљавања кућне послуге".

У Индији, "кућна послуга" броји око 90 милиона људи, наводи француски портал Атлантико, а иако, нема поузданих података о броју људи који су жртве трговине радном снагом, Влада Индије је објавила да је 126.321 дете спашено ропства у 2011. и 2012. години, што је повећање од 27 одсто у односу на претходну годину.

Стејт департмент је, у најновијем извештају, проценио да у свету има 27 милиона робова. Према подацима Међународне организације рада, 21 милион особа су жртве принудног рада, а међу њима је 5,5 милиона деце.

Развијене привреде броје мање од 1,5 милиона робова, а ропство је, према изворима Организације уједињених нација, трећа најуноснија трговина у свету.

Процењује се да савремено ропство доноси 25 до 30 милијарди евра профита годишње, али осим мафијашке мреже, јако је тешко утврдити остале кориснике ове добити.

Исти извор наводи да су форме савременог ропства следеће - сексуално ропство које представља највидљију форму, и чије су жртве жене и деца, затим принудни рад који се тиче особа непрекидно изложених насиљу, које под претњом и без финансијске надокнаде раде тешке послове у условима опасним по живот. Деца просјаци такође спадају у ову категорију.

У актуелни вид ропства спада и ропствомкоје се организује посредством агенција које регрутују слуге, на Филипинима, Шри Ланци, Индији, или Источној Африци, за земље Блиског или Средњег Истока, као и директно, на пример, у Западној или Северној Африци где се девојчице претварају у робиње.

У савремене форме ропства спадају и деца војници, затим жртве трговине органима, као и бракови у којима врло младе девојке постају кућне робиње.

И на крају, ту је и традиционално ропство које још постоји у земљама као што је Мауританија, која је само делимично укинула ропство 1981.

Објашњење за овај феномен, како наводи портал, лежи у чињеници да је због економске кризе све већи број људи спремно да поверује у обећања послодаваца како би изашли из материјалне беде, и тако постају лаке мете трговине људима, а мере заштите у земљама порекла су недовољне и неадекватне.