Центар за интеррелигиозни дијалог у Бечу

У Бечкој палати Хофбург, коју у обичним данима деле највиши аустријски државни органи и Организација за безбедност и сарадњу у Европи, уз присутво Генералног секретара Уједињених нација Бан Кимуна, прослављено отварање „Центра краља Абдулаха за интеррелигиозни и интеркултурни дијалог".

Протести аустријске јавности, медија, неких политичких партија (Либерали и Зелени), као и локалних муслиманских либералних организација нису помогли, па је тако Центар и службено отворен.

Аустријски министар спољних послова Шпинделегер поновио је неколико пута претходних дана да је „поносан што је Саудијска Арабија изабрала Беч као центар из ког ће се борити за више толеранције у свету".

На синоћњој свечаности, која је трајала неколико сати, окупили су се моћни, утицајни и поштовани из читавог света. Нико од њих, сем представника Ватикана, кардинала Жан-Луи Торона, председника Папског већа за међурелигиозни дијалог, није изрекао ниједну реченицу која би се протумачила као критика на религиозну политику и праксу унутар Саудијске Арабије.

Сви су се позивали на „хуманистичке вредности које надилазе поделе", „заједничку веру у човечанство", „вредности дијалога који нема алтернативу", „предности поштовања, помирења и мира у односу на њихове сурпотности", али катастрофалан положај религиозних мањина у Саудијској Арабији није споменут.

Саудисјки интеррелигиозни центар је добра вест, сагласили су се аустријски председник и шпански краљ, који су послали видео-поруке. То сматрају и министри спољних послова Саудијске Арабије, Аустрије и Шпаније, Екуменски патријарх из Константинопола Бартоломеус, главни московски раби и председник Конференције европских рабија Голдшмит, председник Исламске лиге Абдулах Ал Турки, као и већ кардинал Торон и шеф Уједињених нација Бан Ки Мун.

Кардинал Торон је рекао и да „до Ватикана долазе информације о судбини хришћана у Саудисјкој Арабији, како ће се у Ватикану њима поклонити дужна пажња, те све основане притужбе бити презентиране саудисјком Интеррелигиозном центру у Бечу".

Бан Кимун је, такође, рекао нешто што се уз много добре воље и способности апстрактног размишљања може разумети као алузија на контроверзност читаве конструкције у којој један од нанетоларантнијих исламских режима покреће институцију за промовисање толеранције: „религиозни лидери су утицајни, политички лидери моћни - што су, и једни и други моћнији, тим је њихова одговорност већа."

„Истина је ствар тачке гледања"

На уласку у свечану дворану Хофбурга, новинари су од гостију пробали да добију неколико мање апстрактних изјава. Да ли је у реду да се вођа једне нетолератне државе ван својих граница стилизује као велики мајстор толеранције, питали су новинари Генаралног секретара Уједињених нација и добили одговор како „разумевање толеранције варира, у зависности од тога одакле неко долази".

Изјава се може гледати у контексту доприноса Уједињених нација проширењу познате крилатице како је „истина ствар тачке гледања", јер је сада очито и да је толеранција ствар тачке гледања.

Саудијски међурелигиозни и међукултурни центар, смештен на бечкој адреси Шотенринг 21 базира се на међудржавном уговору између Ријада, Беча и Мадрида, финансира се, у прве три године, искључиво из државне касе краље Абдулаха са 15 милиона евра. Шта ће бити после тог времена, је, барем финансијски гледано, отворено питање.

У деветочланом Већу директора седе три исламска представника (вахабит, шиит и сунит), три хришћанска (католик, протестант и православни, у последњем случају реч је о шефу француске православне цркве, митрополиту Емануелу), и по један представник јудаизма, хиндуизма и будизма.

Већ данима се кроз аустријску јавност и медије провлачи питање, зашто међународна заједница на тако снажан морални начин стаје иза саудијског режима? Економска, финансијска и војна сарадња са Ријадом је већ део неупитне традиције, и она није проблематизована. Али зашто таква етичка подршка?

Једино што после свечане инаугурације Центра за међурелигиски дијалог пада на памет, а заснива се на храброј изјави кардинала Торона - „храброј" барем у односу на уопштену хуманистичку поезију која се могла чути, јесте да је Ватикан дао одлучујући импулс Аустрији и Шпанији да спроведу тај пројект саудијског вахабитског вођства, не би ли се на тај начин дошло до моралне и организационе полуге утицаја на Ријад, не би ли он укинуо криминализацију хришћанске, као и свих других мањинских вера на својој државној територији.

С друге стране, ако то не буде функционисало, а тренутни изгледи нису сјајни, саудијски тим би се за три године могао вратити у Ријад уз објашњење да су све пробали не би ли представнике других вера понукали на дијалог, али да саудијска толерантно пружена рука, нажалост, није била прихваћена.