Расипништво успорава обнову

Буџет од фантастичних 9,2 билиона јена (92 милијарди евра), намењен за изградњу инфраструктуре и покретање привреде у региону Тохоку који је прошле године разорио велики цунами, расипа се на пројекте и активности које немају никакве везе са обновом, јављају ових дана јапански медији.

Међу неочекиваним пројектима који су добили средства намењена обнови нашли су се радови на путевима на острву Окинава, удаљеном око 2.000 километара од места несреће (5 милиона евра), као  и оправке на Националном стадиону у цунамијем нетакнутом Токију (3,3 милиона евра).

И мада је јапанска влада при доношењу одлука о ревизији прошлогодишњег буџета у сврху обнове, оставила могућност да новац буде коришћен и у оним подручјима земље која нису била директно захваћена снажним земљотресом и цунамијем, сама та чињеница не може да ублажи гнев јавности којој је предочено да су средства између осталог била коришћена и за путовања дипломата на међународне конференције.

У условима великог противљења употреби нуклеарне енергије, посебно је иронична чињеница да је део новца за обнову усмерен за развој нове врсте нуклеарне технологије, односно, изградњу експерименталног реактора који ће бити намењен за истраживачки рад у склопу међународног пројекта за освајање технологије за производњу енергије фузијом.

Иако је већина спорних пројеката корисна што за научне кругове, што за обичне грађане, јапанска јавност у целини је збуњена и љута, а становништво у настрадалим подручјима и дубоко разочарано.

Наиме, у разореном приобаљу региона Тохоку још увек није почела систематска изградња порушених насеља због несугласица и техничких тешкоћа у одређивању нових локација. Локалне власти углавном намеравају да изместе насеља са саме обале на врхове околних брда, али откуп земље, крчење шума и израда урбаних планова још увек трају, тако да је већина преживелих и даље осуђена на живот у привременим објектима. 

Оно што нарочито иритира становништво у настрадалим подручјима су дуге и сложене процедуре пријаве за коришћење фондова за обнову, те чињеница да је, упркос томе што пострадали дуго чекају на помоћ, новац из буџета за обнову, изгледа, брзо и једноставно доспео на адресе оних којима није преко потребан.

"Креативна" објашњења

Под лупом јапанске јавности су и "креативна" објашњења која су се у последње време јавила у вези ненаменски утрошеног новца.

Тако је сума од 22 милиона евра која је отишла за јачање заштите јапанских бродова китоловаца који оперишу у водама око Јужног пола од смелих и повремено провокативних насртаја еколошких група, оправдана тиме што је један део тих бродова из околине цунамијем уништеног места Ишиномаки. При том је саопштено да ће опремање китоловаца из осталих делова Јапана такође бити од користи, и то за "обнову земље у целини."

Још тања је веза између обнове настрадалих подручја и багера у затвору Цкигата на северном острву Хокаиду. Наиме, та институција је од новца из буџета за обнову купила два багера за обуку затвореника како би они по изласку на слободу могли да лакше нађу посао.

Та друштвено корисна идеја не би била проблематична да је бар један од осам осуђеника који се на њима обучавају из настрадалих подручја. Али пошто то није случај, јапански министар правде Макото Таки је морао да посети поменути затвор у пратњи камера. Он се тамо "учврстио у уверењу да су средства добро утрошена," јер му је речено да је чак седам од тих затвореника спремно да по одслужењу казне оде да ради у настрадалим подручјима.

Таква врста неспретних покушаја да се ублаже последице афере није ни мало чудна када се зна да јапанске грађане очекује повећање пореза на доходак у трајању од 25 година, повећање локалног пореза у трајању од десет година, као и да им прети удвостручење ПДВ-а, у великој мери управо због ревитализације цунамијем погођеног региона и уклањања последица нуклеарне катастрофе у Фукушими.