Шта је сарадња са Кином донела Бору

Количина добијеног бакра и злата у Бору прошле године је двоструко већа у односу на ранији период. Произведено је 240 хиљада тона бакра и 7,5 тона злата. То је резултат улагања кинеских партнера и модернизације рудника.

"Имамо две подружнице у Србији, Копер и Мајнинг и у њих смо у предходних пет година уложили пет милијарди америчких долара. Само у еколошки програм Зиђин Копер инвестирали смо три пута више него што је договорено са Владом Србије. Уложили смо 0,2 милијарде долара и због тога је побољшан квалитет ваздуха и воде што су наслеђени вишедеценијски проблеми", наводи Квин Гуинзи, генерални директор Србија Зиђин копер.

Реконструисана је топиница са рафинацијом, изграђена фабрика за одсумпоравање гасова који иду у атмосферу као и фабрика за пречишћавање отпадних вода, што су главни еколошки пројекти. На површинском копу Велики Кривељ, ради дупло више радника, а свим радовима управља се из контролног центра.

"Технички смо се јако променили. Ми смо повећали нашу производњу четири пута, мислим на ископине, а што се тиче руде бакра повећана је два до два и по пута од доласка Зиђина. Купљено је преко двадесет камиона, тако да је флота дуплирана", истиче Немања Аничић, руководилац површинског копа Велики Кривељ Србија Зиђин копер.

Први зелени рудник код нас "Чукару Пеки" код Бора за само две и по године заједно са Копером постаје највећи извозник у Србији и уврштен је у 100 најбољих компанија у југоисточној Европи. У отварање рудника Кинези су уложили 2,3 милијарде долара. Приоритети су им безбедна производња и екологија.

"Наша компанија прва је увела у Србији да око 90 посто свог јаловог материјала који се избаци из јаме враћа се поново у откопани простор. Тиме штитимо животну околину и спречавамо слегање терена", објашњава Далибор Стојадиновић, менаџер рудника Србија Зиђин Мајнинг.

У рудницима у Бору и Мајданпеку запослено је више од десет хиљада људи, директно или индиректно. Буџет града Бора вишеструко је увећан. Али ипак највећи добитак, слажу се сви, је то што Бор више није црна тачка на еколошкој карти Европе.