Захтеви за пратњу породиљама предати на 20 локација – који услови морају да се испуне да би та пракса заживела

Више од 190.000 грађана на платформи "Kрени-промени", реагујући на случајеве акушерског насиља, потписало је петицију којом од Министарства здравља траже да се у породилиштима у Србији омогући бесплатна пратња породиљама у сали, по узору на позитивне праксе из региона и света. Захтеви су јуче предати на 20 локација широм Србије. Који све услови морају бити испуњени да би ова пракса била успостављена?

До короне жене у нишком породилишту могле су да се порађају у присуству мужа, то се није наплаћивало, али су очеви морали да похађају школу родитељства. На Kлиници за гинекологију кажу да ова услуга због вируса тренутно није доступна.

"Највећи број у току једне године је био 2017. године када је 63 њих присуствовало порођају својих супруга и дочекало најрадоснији дан у њиховом животу. То су људи који желе да буду ту, упознати су са свим корацима који се дешавају у породилишту и они су одлична потпора како породиљама, тако и нама", истиче доц. др Дејан Митић, директор Kлинике за гинекологију и акушерство УKЦ Ниш.

Средином јануара породиља из Врања пријавила је полицији двоје гинеколога због лошег третмана на порођају. Због тог случаја акушерског насиља, али и других који се појављују у јавности, више удружења у Врању је протестовало и придружило се подносиоцима захтева за присуство особе од поверења на порођају.

Међутим, како истичу у Здравственом центру у Врању, док се не заврши започето реновирање зграде гинекологије није могуће одговорити на захтеве позитивно.

"Оно што је добро за све нас јесте да се крајем маја пушта комплетно гинеколошко одељење са породилиштем и у том неком новом простору ће се стећи услови да постоје пратиоци приликом порођаја. Да бисмо имали пратиоце морамо задовољити основне услове, а то су брисеви грла и носа, копрокултура и моћи ће се доћи у породилиште", каже др Саша Ђорђевић, директор Здравственог центра у Врању.

Сузана Антић Ристић из Одбора за људска права СОС телефон Врање наводи да нису задовољни одговором.

"Реновирати стару зграду је у реду, али бебе не могу да чекају реновирање, бебе се рађају сваког дана", објашњава Антић Ристићева.

И Нови Пазар је један од градова који жели да да свој допринос у превенцији потенцијалног акушерског насиља и спречи пребацивање кривице с једних на друге.

"Шта год да се десило на порођају овим би смо спречили било какав вид и злоупотребе службеног положаја и тиме да породиље сваљују кривицу на лекаре", каже Амина Kуртановић Никшић, мајка.

И Аида Шемовић сматра да би било пожељно да неко буде уз породиљу и олакша јој муке.

"По закону о управном поступку нама би Општа болница требало да одговори у року од 15 дана. Ово је један европска тековина која просто треба да заживи свуда, а Нови Пазар је свакако европски град и треба да се уврсти са градовима са таквом праксом", наводи Вељко Раковић, члан организације "Kрени-промени".

Управни одбор Опште болнице у Сремској Митровици, где је недавно мајка Марица Михајловић оптужила лекара да је изгубила бебу због акушерског насиља, усвојио је пре две недеље одлуку да приликом порођаја уз породиљу буде један пратилац кога бира прододиља, међутим због актуелне епидемиолошке ситуације посете су забрањене.