Шта недостаје да би Ваљево било приступачан град

Ваљевке Јелена и Марија Шофранац, кад крену у шетњу, планирају стазу којом ће ићи. Имају искуства са архитектонским препрекама, па су учествовале у истраживању Европског покрета у Ваљеву о приступачности града.

"По мени би требало бар уже градско језгро да буде прилагођено, да продавнице буду прилагођене и старима и младима и да има што више бициклистичких стаза и да су ти јавни објекти, који живе од туризма што приступачнији", сматра Марија Шофранац из Ваљева.

Ваљевци би желели да има више паркова. Бициклистичке стазе не постоје. Чак ни све установе немају потребне рампе. У најужем центру нису уклоњена паркинг места на уским тротоарима. Аутомобилима се улази и у зоне за пешаке.

"Доста аутомобила има, просто, по тротоару и онда је ту највећи проблем, генерално. А што се тиче баријера и тих ивичњака, ту могу рећи да се ради полако", каже једнa Ваљевка.

Приступачно окружење град чини удобним за житеље и туристе. Европски покрет у Ваљеву предао је Градкој управи иницијативу да се изради Локални акциони план приступачности, који би важио пет година.

"Сви се слажу да Ваљево треба да унапреди приступачност. Да треба више простора за пешаке да буде, да треба више зелених површина, али оно што је заједнички захтев свих, то су аутомобили, аутомобили. Дакле, сви се слажу да су ваљевске улице, ваљевски тротоари притиснути аутомобилима", наводи Владимир Пантић из Европског покрета Ваљево.

Мало је добрих примера приступачности у Ваљеву, мада половину становника чине старији од 65 година, особе са инвалидитетом и родитељи са малом децом. На њеном побољшању требало би радити плански и не стварати нове препреке.