Најједноставнији начин да живот постане бајка!

Дуж обале реке Тамиш у Панчеву, љубитељи природе траже своју оазу мира и постављају сплавове. Један од њих је Драган Миладиновић. Он је пре десетак година сам саградио кућицу на води. Ту проводи слободно време окружен дрвећем, цвећем и птицама.

За Панчевца Драгана Миладиновића бајка је - живот на реци, безбрижан и опуштен, окружен природом. Зато је свој сплав и назвао Бајка, а придошлицама га представља као „лек за душу". Са породицом станује недалеко од тамишког кеја, што му омогућује да често ту борави.

"Један одмор за мозак, од свега што се деси у току преподнева, по граду. Ви дођете овде и то све нестане,"каже Драган.
Време проводи у вожњи чамцем, пецању, сунчању, дружењу са пријатељима. Његов комшија, који још увек уређује свој сплав, долази из Београда. Поред Саве и Дунава изабрао је  Тамиш.

 "Тамиш је мали, миран, нема такво невреме као што је на Дунаву, много је питомији и лепши за млађе особе, за децу," наводи Драган Шкугор.

 Када је изабрао своје место на десној обали реке, Драган је морао да раскрчи обалу. Купио је 50-ак птица, које свакодневно храни. Има гуске и патке, лабудове, а долазе му и дивљи голубови, фазани и зечеви. "Тако зими, тако лети, тако кад је невреме, киша, снег, лед. Ту сам увек, морам да дођем, јер ми је жао да их оставим!"

Многи Панчевци не виде и не цене благо које имају, каже Драган. Тамиш је његово море и једино што му је потребно да живи свој живот као у бајци.

четвртак, 02. мај 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво