Чиме је господар Јеврем задужио Шабац и Србију

Са само двадесетшест година постао је заповедник Шабачке нахије. Од турске касабе, за деценију и по Јеврем Обреновић је направио је модерну европску варош. Уредио је улице, развио трговину, основао бројне институције.

"Он није био по рођењу Шапчанин, модерним речником речено, он није имао шабачку личну карту, али он је створио ова град, урбанистички, архитектонски," подсећа Игор Марсенић, члан Градског већа Шапца, "улице којим ходамо, зграде, институције које су остале од тог времена и којима се поносимо - такозване првине, наслеђе  су које је остало за њим и његовим добом.''

Први звук клавира у Србији зачуо се шабачим сокацима, у Јевремово доба. Шабац је  пре других имао апотеку, болницу, застакљене прозоре, дворски оркестар. Најмлађи брат кнеза Милоша волео је да чита књиге.

"Он иза леђа, пошто долази преко Саве, одакле је и стигао у наш град, доноси књигу. Захваљујући њему, многи писмени паметни људи су у његово времем посетили Шабац, оставили свој траг у нашем граду. Колико смо поносни на Јеврема, толико и на  културу и историју културе коју баштинимо до данас,'' наводи историчар Бранислав Станковић.

У Јевремовом конаку окупљала се тадашња српска елита. Једна основна школа и главна улица у Шапцу зову се по чувеном господару.

Броназани споменик висок је четири метра и тежак око тону. Дело је вајара Владимира Товића, са уређењем простора град кошта око 50 хиљада евра.