Муке ловаца из Куле због приватног наоружања

Слободану Бедичину, руководиоцу Зоохигијенске службе у Кули, лично ловачко наоружање је полиција одузимала четири пута. На редовном послу грађани му прете, физички и вербално. Када позове полицију, након увиђаја следи позив да приватно ловачко наоружање донесе у Полицијску станицу.

"Моје тумачење је било да је човек извадио нож од 20 сантиметара. Нападао ме је  тим ножем. Успео сам да га вербално смирим. Полицајцу сам покушао да објасним да је то убиство у покушају, он је то тумачио туча и свађа. Иако се ја нисам ни свађао ни тукао, ни са ким. Сада сам у статусу осумњиченог лица," забринут је Слободан Бедичин.

Милан Стојичић је пре четири године само тражио да полиција упозори комшије које су током ноћи стварале несносну буку у стану.

"Био сам председник Ловачког друштва 15 година, ја сам  честит радник, никаквих проблема нисам имао. Наравно, однео сам  пушку и предао  је,  до данашњег дана пушка није враћена," каже Милан Стојичић.

Због поседовања оружја ловци морају да  буду одговорни. Са друге стране, незаинтересовани за све што се око њих догађа, како не би остали без најважнијег прибора за лов.

"Видиш неки судар, склониш се у страну," наводи Стеван Сабо, ловац из Куле, "неко неког убија, помери се у страну немој да се мешаш. Истог момента када се будеш умешао да учиниш добро дело, да јавиш полицији, теби ће сутрадан узети оружје. Нешто у том закону није у реду."

Они који желе оружје морају проћи обуку. Најважнија лекција је везана безбедност и повећану одговорност због поседовања оружја.

О најважнијој ствари говори  Драган Грозданов, руководилац обуке и тренер у стрељаштву: "Нема агресивности, нема никаквих конфликтних ситуација... А уколико их и има, оружје се не сме користити!"

У Србији има око 80 000 ловаца, Полиција саопштава да не постоји пропис који их штити док обављају службу током редовног рада. Одредбе Закона важе за физичка и правна лица, која имају регистровано оружје.