Најстарији фудбалер из периода послератне Југославије, прославио 93. рођендан

Наш легендарни фудбалер и селектор Марко Валок, прославио је 93. рођендан. Од свог „Партизана“ добио је на поклон оригиналан дрес, из педесетих година прошлог века, када је био један од наших најбољих фудбалера. Рођендан је прославио у кругу породице и пријатеља, у једном банатском каштелу, у месту Шушара.

За 12 година колико је играо у „Партизану“, Марко Валок је постигао 472 гола. Са Стјепаном Бобеком био је нерешива енигма за противничке одбарне, а поред утакмица са „Црвеном Звездом“, највише је волео међународне мечеве. Једна од најдражих утакмица му је против „Хонведа“ из Мађарске, који је био један од најбољих европских клубова педесетих година. Црно бели су победили са 3:2, а Валок је био двоструки стрелац.

„Увек сам настојао да покажем што више квалитета и да учествујем увек у постизању погодка. На тај начин су моји наступи доприносили афирмацији клуба„, каже Марко Валок.

Валок је 1955. године играо и прву утакмицу у историји Купа европских шампиона, када се „Партизан“ састао са „Спортингом“ из Лисабона. На то лепо време сад га подсећају фотографије и сувенири.

„Фудбал је мени био задовољство и од првих наступа за 'Партизан' и репрезентацију настојао сам да пружим што је више могуће.Остао сам зато и упамћен као играч који је желео да оствари добре резултате“, наводи Марко.

У породичној слављеничкој атмосфери прослављен је 93. рођендан наше фудбалске легенде, а најпоноснији на свог деду су његова праунука и унук.

„Када је дошао први пут у 'Партизан' тренер му је био Иљеша Шпиц. Рекао му је да игра центарфора уместо Бобека, којег је преместио на место везног играча, да би се онако снажан тукао са одбраном. Дивим му се како је успео све то да постигне у оно време“, каже праунук Андрија Завишић.

„Врло сам поносна на један податак, а то је да је мој деда постигао 13 голова на вечитим дербијима, што до сад још није урадио ниједан фудбалер“, наводи унука Марта Валок.

Марко Валок је био и успешан селектор, а остао је упамћен, по чувеној утакмици у Румунији 1977. године, када је Југославија победила са 6:4. Радио је као тренер и у Бурми, Филаделфији и Турској, а сад окружен породицом, ужива у селу Шушара, на обронцима Делиблатске пешчаре. Пожелели смо му добро здравље и заказали нови сусрет за стоти рођендан.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво