Чувар Вршачких планина храни орлове, али и врапце и сенице

Десет километара дубоко у шуми на Вршачким планинама, на скоро 400 метара надморске висине, налази се једно од десетак зимских хранилишта за птице грабљивице у Војводини. Ове планине дом су многим строго заштићеним врстама, ту се гнезди изузетно ретка врста - орао змијар, као и два пара орла текташа, којих у Србији има само двадесет парова. 

У зимским условима, када ове грабљивице тешко долазе до хране, хранилиште на Вршаким планинама за њих је од животног значаја.

"Ово место је предодређено за прихрану птица грабљивица, пре свега орлова који током зиме немају пуно хране, станишта су све мања, сведоци смо тога, а младе птице које су рођене прошлог или претпрошлог лета још немају довољно искуства за лов и за презимљавање", објашњава Миливоје Вучановић, чувар природе на Вршачким планинама. "Храна коју им ми износимо, за њих је практично од животног значаја и трудимо се да преживи што већи проценат тих младих птица."

До сада су сигурну храну овде проналазили орао белорепан, крсташ, кликташ, црни и сури орао, чак и белоглави суп, лисице и, повремено, шакали. Осим дивљих грабљивица, ни питомије певачице у градском парку неће остати гладне.

Навикнутим на редовну прехрану, и овим градским џивџанима, сеницама и зебама живот зависи од хранилица, јер би биле приморане да траже друге изворе.

"Тај извор хране може да буде неколико десетина или чак стотина километара далеко, а питање је да ли би имале довољно времена и снаге да то пронађу", подсећа Миливоје, додајући да је важно да - кад једном почнете да храните птице - то буде константно, током целе зиме.

Уколико желите да помогнете птицама да преживе сурове зимске услове, истиче Миливоје, храните их редовно или и не почињите прехрану. И никако им не бацајте мрвице хлеба, који може бити чак и штетан. Семенке сунцокрета су идеална храна коју једу све врсте птица.