Како Винаверов "Громобран свемира" виде стрип цртачи

Становници различитих планета, научнофантастични мотиви и снажна потреба за променом, комбиновањем текста објављеног 1921. године, стрип табли и талента и маште ученика Школе примењених уметности, добили су нову форму у оквиру манифестације "Винаверови дани".

"Станислав Винавер који је у своје време био недовољно признат и схваћен, остао је и дан данас та неодгонетнута загонетка, али је битно да он испирише младе и да на тај начин и даље живи", каже Александра Ердевички Томић из Библиотеке шабачке.

Станислав Винавер потиче из угледне јеврејске породице. Своје детињство на обали Саве називао је магичним.

У Шабац и Србију др Аврам Винавер, донео је први рендген апарат. У некадањем Рабаџијском шору, његов син Станислав почео је пише песме.

У Винаверовом делу "Громобран свемира" инспирацију су пронашли и урбанисти. Црвене конструкције на најстаријем шабачком солитеру, инсталације и бројеви биће део реконструисаног трга у част песника, преводиоца Андерсенових бајки, студента математике и физике на Сорбони, добровољца у ратовима.

"Станислав Винавер ће заједно са својом мајком прећи преко Албаније, док је његов отац Аврам Винавер био управник ваљевске болнице, умро је од тифуса у Ђевђелији 1915. године, након преласка преко Албаније Станислав Винавер одлази у дипломатску мисију", наводи историчар Бранислав Станковић.

У Библиотеци шабачкој чувају се сва издања књига и превода Станислава Винавера, његова писма и зборник радова.

"Ако се питате који то цитат Шапчани радо спомињу, мој одговор је да је то засигурно стих ,,Ми се чудно разумемо, ко два бола, ко два вала, ако се питате који је то писац на кога су Шапчани можда и највише поносни, онда је мој одговор да је то био, јесте и остаће Станислав Винавер", каже Кристина Алексић из Библиотеке шабачке.

Шапчани у Библиотеци имају и "Дворану Винавер". Војничку плочицу једног од 1300 каплара са поносом чува Народни музеј.