Шта је "Иза затворених врата" у Чајетини

Понети успехом и добрим критикама за први краткометражни филм, али и истински заљубљени у то што волонтерски раде, пре две године упустили су се у нови, за њих непознат, подухват, рад на дугометражном филму.

„Ми сви волимо филмове, тако да је свако од нас имао неку идеју, неки предлог, шта да се уради. Било је веома занимљиво учествовати у једној, да кажем продукцијски веома захтевној сцени која је снимана на више локација, тако да је то било једно веома занимљиво искуство, прави осећај једног филмског сета“, каже глумац Мирослав Јевремовић.

Његов колега Радован Љубојевић додаје: „Ја сам у филму био најмлађи хајдук који је ту био само посматрач тог несрећног догађаја. Било је јако тешко и изазовно радити са животињама, сви смо били напети, била је баш зима.“

Пекари, правници, новинари, монтажери, школараци и троје професионалних глумаца, њих 30-ак, чине екипу која је две и по године, једном телевизијском камером и уз импровизацију остале опреме, снимила драму са примесама хорора.

„Ради се о једној породичној трагедији која је проузрокована догађајима из далеке прошлости. Преци наших главних јунака су починили злочин и након дуго година тај злочин их је стигао у виду казне, иако су они били недужни сами по себи, њихова породица је носила то тешко бреме“, објашњава Благоје Радишић, глумац и асистент режије.

Давид Колаковић, аутор филма каже да је ово тема која је некима табу, некима није: „Али оно што ја мислим да је то тема која се годинама вуче кроз наш народ и саставни је део нашег фолклора, сад да ли су оне стварне или не, нама су биле занимљиве и решили смо да их ставимо у филм.“

И ма какав успех остварили на предстојећим фестивалима, кажу, поносни су на свој нови филм и траг који су њиме већ оставили.