И ову зиму чекају са стрепњом

До раштрканих села по Мојсињским планинама тешко се долази због лоших путева. Слика је свуда иста, много напуштених у коров зараслих домаћинстава.

Педесетпетогодишњи Радивоје остао је у завичају. Сва његова имовина су окућница и кућа коју је крајем 19. века саградио прадеда. Породицу је издржавао од мале и нередовне плате физичког радника у фирми која је пропала. Од јануара ове године, када му је супруга преминула, после  дугогодишње везаности за постељу, због које је примала извесну надокнаду, он и син живе без икаквих прихода.

Радивоје Гвозденовић са тугом каже да нема ништа, баш ништа, ни кола ни вола.

Његов двадесетседмогодишњи син Душан завршио је четири разреда основне школе. Даље није могао. Мајка се тешко разболела па је морао о њој да брине док је отац радио у 20 километара удаљеном Крушевцу. Без воде и купатила заиста је било тешко.

"Сада помажемо један другоме. Помажем и сељане, али скоро нико не плаћа. Радим свуда где ме ко позове, носим дрва, копам, вучем ђубре", каже Душан.

Од пуког преживљавања за ове људе много већи проблем је кров над главом који се урушава.

"Како се не плашим, падне ово, ће нас затрпа један дан и готово. Све труло", каже Радивоје Гвозденовић.

Ближи се зима, а за њихову судбину забринуте су и комшије.

"Много треба ту, нема ко ни да помогне да би се људи збринулиу ток у току зиме, јер ово је стварно очајно. У селу су сви стари, кљакави, колико нас има, тако да од тога помоћи нема", каже
Милета Јевтић, комшија.

Решење, кажу мештани Мојсиња, постоји.

"Има доле ова месна канцеларија што је била. Седа, осам година како се не користи, а све има и купатило и тоалет, то је идеално, макар привремено решење за њих", каже Живота Јевђовицћ, комшија.

Иницијативу да се овај објекат привремено уступи Гвозденовићима, како би презимили на безбедном месту, мештани ће проследити локалној самоуправи. Да ли ће имати разумевања за Гвозденовиће и њихов проблем остаје да се види.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707