Ђердап-тајне старе 9.000 година

Становници Ђердапа и пре 9.000 година живели су у еко-кућама са грејањем и огњиштем, користили су бетон и познавали геометрију. Антрополошком анализом људских скелетних остатака утврђено је да су живели преко 50 година. Научници предпостављају да је узрок томе, топла клима и разноврсна исхрана - јели су рибу и месо дивљачи, па чак и кавијар.

"Могуће је директно из костију човека сазнати шта су јели људи у прошлости. Ова метода назива се Анализа стабилних изотопа и читав тај метод базира се на принципу - "Ти си оно што једеш". Све оно што унесемо током живота у наш организам остаје сачувано у нашим костима", каже Јелена Јовановић, физички антрополог.

Истраживања овог подручја трајала су преко 40 година. Група научника, археолога и антрополога, у сарадњи са колегама са Универзитета у Француској и Великој Британији, месецима је припремала поставку изложбе. Посећеност је, кажу, велика, а они који дођу, често се изненаде оним што овде виде и науче.

"Сви су фасцинирани што имају прилику да виде кости које су толико старе. Чак не верују у то. Због чега се ми насмејемо и кажемо да су то заиста праве кости које потичу са наших неолитских и мезолитских налазишта", каже Јелена Јовановић, физички антрополог.

Праисторијско насеље из доба мезолита и неолита - Лепенски Вир, једно је од најпознатијих археолошких налазишта, не само у Србији, већ и у Европи и свету. Заједно са још тридесет локалитета, откривено је почетком шездесетих година 20. века.